GLAVNA STRANA

Jedinstvo sila
Sile
Simetrija


ANALOGIJA

5 DIMENZIJA

SVETLOST

ESEJI

MISLI

PRIČE

NOVELA

POEZIJA


5 dimenzija

SILE

  Da bi se razumele osobine materije, treba znati sile koje deluju između njenih najmanjih i najvećih delova. To znači da treba sagledavati delovanje poznatih sila ,zajedno' kao sastavni deo celovitog sistema, a ne deliti njihove osobine i ispoljavanje u zavisnosti od veličine i dimenzija. Kako je mikrosvet sastavni deo makrosveta potpuno je izvesno da će osobine makrosveta zavisiti od osobina mikrosveta iz kog je isti izgrađen! Iz toga sledi, da ako poznajemo osobine znatno manjeg sveta, lako je moguće da se na osnovu poznatih činjenica dođe do, ako ne baš tačne, a ono bar približne spoznaje za onaj drugi znatno veći svet od koga je isti izgrađen.

  U osnovi sva materija je izgrađena od atoma. No oblik, veličina i građa atoma nisu jednaki pa zbog toga ni sva materija nije jednaka. Različita struktura (građa) atoma uzrokovana je postojanjem različitih elementarnih čestica koji čine građu atoma. Njihov način povezivanja i delovanje sila u okviru atoma uzrokuje različite osobine koje atomi imaju. A na dalje različiti atomi uzrokuju postojanje različitih oblika materije koja je poznata kroz mnogo elemenata koji postoje u prirodi a koji grade sve njene oblike.
  Svaka biljka nije ista, a ni svaki kamen nije isti. Ali i sve biljke kao i svaki kamen mogu imati iste atome koji čine jedan deo njihove građe. A onaj deo građe koju čine drugačiji atomi uzrokuje da se biljke u mnogo čemu razlikuju od kamenja! I ne samo da se biljke uveliko razlikuju od kamenja nego se mnoge od njih razlikuju među sobom, odnosno one se razlikuju svaka po svojoj vrsti.
  No materiju ne čine samo biljke i kamenje koje se nalazi na Zemlji, već je i Zemlja deo materije koja čini građu planeta, satelita, zvezda, galaksija kao i celog svemira. Zbog toga ni mnogo veći deo materije koji se naziva makrokosmos, ne može dosta da se razlikuje po svojim osobinama od osnove koja čini njegovi građu, a to su različiti atomi (mikrokosmos)! Iz toga se vidi da je sva materija izgrađena od iste osnove, naravno misli se na atome. Ali, kako ni svi atomi nisu isti, jer njihovu građu čine različite elementarne čestice, zbog toga se materija ispoljava u različitim oblicima i sa različitim osobinama. No iako se materija može deliti po različitim osobinama ove osobine ipak zavise od međudelovanja koja se događaju u strukturi atoma. Iz toga se može zaključiti da, delovanje sila unutar građe atoma ima svoje preslikavanje u delovanju sila na celu materiju iz koje je ona izgrađena! To počiva upravo na delovanu sila unutar atoma.
  Po tome je jasno da nije moguće deliti sve poznate sile na one koje postoje i deluju u atomima (mikrosvetu) i na druge koje izraženije deluju u okviru prostora većih dimenzija (makrokosmosu), gde u kretanju postoje planete, zvezde, galaksije. Jedinstvo (međudelovanje) svih sila je stalno zastupljeno u prirodi. Da nije tako ne bilo moguće očuvanje materijalnog sveta u obliku koji postoji. To znači da gravitacija kao sila koja se smatra kao najzastupljenija među planetama ne bi imala uticaja ni smisla da nije u jedinsvu sa delovanjem sila unutar atoma, koji kroz sastav različitih elemenata, daju građu planeta ili zvezda. A to znači njihovo očuvanje u obliku koji imaju, odnosno očuvanje cele materije u obliku koji se smatra da je poznat(?)!

  Na slici je naizgled prikazan izgled materijalnog sveta od onog najmanjeg do najvećeg. Kao presek razdvajanja ova dva sveta i oblika materije nalazi se čovek. No po onome što je napred navedeno i po onome što je na slici prikazano vidi se da na slici postoji nedoslednost u prikazivanju. Zapravo leva i desna strana slike (od čoveka) ne prikazuju stvarni izgled materije! Po onome što je napred navedeno za jedinstvo sila i kroz ono što opisuje Analogija, leva i desna strana moraju i trebaju biti, ako ne iste, a ono barem slične. Jer kretanje planeta je nalik na kretanje elektrona, ili možda nekih drugih elementarnih čestica. Zbog toga je izgled materije sa leve i desne strane slike (čoveka) trebao biti jednak ili sličan, (donja slika)! Takođe iz istog razloga nije bilo moguće uklopiti kretanje planeta i satelita u klasičan prikaz, kao što nije bilo moguće objediniti delovanje svih sila u jednu celinu!

  Sve poznate interakcije u materijalnom svetu mogu da se opišu preko delovanja četiri osnovne sile: gravitacione, elektromagnetne, nuklearne slabe i nuklearne jake sile. Pošto se silama mogu pridružiti odgovarajuća polja, zavisno od konteksta, sreću se nazivi za osnovne sile (gravitaciona, elektromagnetna, slaba i jaka), osnovne interakcije (gravitaciona, elektromagnetna, slaba i jaka) ili osnovna polja (gravitaciono, elektromagnetno, slabo i jako). Ono što povezuje sve četiri sile, polja i njihovo međudelovanje (interakcije) u osnovi zasniva se na česticama. Ove čestice se nazivaju elementarnim česticama i kao što je poznato one su sastavni delovi atoma. Kako je od atoma sačinjen sav materijalni svet, to znači da njegove osobine i delovanje sila u materijalnom svetu ima osnovu (zavisno je) u česticama! Čestice međusobno mogu delovati jedna na drugu, izazivajući raspad ili reakciju, preko bilo koje od osnovnih sila.
  Donja tablica pokazuje kojim silama čestice mogu delovati jedna na drugu. Sve čestice između sebe reaguju gravitacionim i slabim silama. Manji deo reaguje elektromagnetnom silom (recimo, neutrina su isključena iz elektromagnetne interakcije), a još manji broj čestica između sebe reaguje jakom silom. Da bi jedna sila delovala izmedju čestica, svaka čestica pojedinačno mora biti podložna delovanju te sile. Na primer, proton učestvuje u jakoj interakciji, ali proton i elektron nikada ne intereaguju jakom silom. Elektron ne oseća jaku silu i sa protonom može da reaguje samo delovanjem elektromagnetne ili slabe sile. Iako po ovome izgleda da neke čestice između sebe ne reaguju, ipak one druge (ostale) dopunjavaju ono što prvima nedostaje, pa tako obezbeđuju međudelovanje (interakciju) svih sila.

Osnovne osobine i veza među česticama po standardnom modelu

Osnovne čestice materije
Naelektrisanje Prva generacija Druga generacija Treća generacija
Leptoni
-1 elektron (e) mion (μ) tauon (τ) plus antičestice
0 el. neutrino (νe) μ neutrino (νμ) tau neutrino (ντ) plus antičestice
Kvarkovi
2/3 u-kvark c-kvark t-kvark plus antičestice
−1/3 d-kvark s-kvark b-kvark plus antičestice
Bozoni polja Sile
0 foton elektromagnetna
0 gluoni (8) jaka sila
+1, -1 W+, W slaba sila
0 Z0 slaba sila

  Osnovni problem (ako se to može tako nazvati), za objedinjavanje sila je što se gravitaciona sila po opisu i načinu svoga delovanja razdvaja od ostalih sila koje je inače moguće objediniti. Uzrok tome mogao je nastati u ono vreme kada je definisana gravitacija. Kako je to učinio Njutn u vreme kada nije postojalo poznavanje materije sa njenom građom na mikro planu, onda je tokom vremena (više vekova) moglo da se nametne takvo mišljenje koje ovu silu odvaja od njene stvarne osnove! A stvarna osnova ove sile proističe od velike mase različitih atoma, koji su se grupisali u veće ili manje skupine od kojih su nastale planete, sateliti, komete ili asteroidi.

  Mada je izuzetno važna u svakodnevnom životu, gravitaciona sila među subatomskim česticama izgleda zanemarljivo mala. Na primer, gravitaciona sila među protonima koji se u jezgru dodiruju je 10-38 deo jake sile koja deluje među njima. Smatra se da glavna razlika između gravitacione i ostalih sila je kumulativno dejstvo i neograničeni domet gravitacije. Jaka i slaba nuklearna sila ne deluju van dimenzija nukleona, 10−15 m.(?) Tako da se smatra da je to neka granica koja razdvaja delovanje sila u makro kosmosu od onog u mikro kosmosu. Međutim bez delovanja slabe i jake nuklearne sile ne bi bilo moguće postojanje atoma iz kojih je izgrađena materija. Zbog toga sledi da, postojanje ostalih sila jeste moguće samo uz njihovo međusobno delovanje!
  Nastavak (produžedak) ili produkt njihovog delovanja (slabe i jake nukl. sile) je Elektromagnetna sila koja je važna za strukturu i uzajamno delovanje osnovnih čestica. Neke čestice međusobno deluju, ili se raspadaju, isključivo preko elektromagnetnih reakcija. Smatra se da Elektromagnetna sila nema kumulativni uticaj, zbog potiranja (zaklanjanja) pozitivnog naelektrisanja negativnim, mada je neograničenog dometa poput gravitacione. Neograničeni domet ove dve sile jasno pokazuje da je magnetno polje svake od planeta zavisno od gravitacionog uticaja kako Sunca tako i ostalih planeta. Budući da se magnetno polje tokom vremena menja, uzrok tome jeste to da se položaj planeta menja u odnosu na centar gravitacije (gravitaciono polje) ili druge nosioce gravitacije, (kao što su veće ili manje planete). Međutim smatra se da pošto nema sličnog potiranja pozitivnog naelektrisanja negativnim, kao kod elektromagnetne sile, gravitaciona sila raste sa porastom broja čestica, tako da za masivne objekte (nebeska tela) i makroskopska rastojanja, ova sila izgleda preovlađujuća.
  No sa druge stane ako se shvati Analogija koja postoji u kretanju između elektrona i planeta, jasno je da su planete nalik na elektrone. To u osnovi može da znači da kao što su elektroni nosioci negativnog naelektrisanja tako i planete imaju suprotan naboj u odnosu na središte rotacije, baš kao elektroni u odnosu na atomsko jezgro! Iz toga sledi da gravitacija i elektromagnetna sila imaju ako ne iste, a ono bar slične osobine. Ove osobina se preslikavaju jedna na drugu, što daje zaključak da određeno potiranje ili preklapanje mora postojati u oba sistema (sveta), kako bi se održala njihova stabilnost, odnosno neutralnost. Kada se zbog nekog uzroka naruši stabilnost, tada nastaju promene koje ne moraju biti postepene (evolutivne), već mogu drastično da promene stanje sistema. A to se svakako odražava i na ceo svet u kome čovek živi.

  Nauka je tek u 18 veku prepoznala značaj sile gravitacije. Uprkos privlačenju atomskog jezgra, elektroni se ne lepe za jezgro, a ni planete ne padaju na Sunce, bez obzira na njegovu privlačnu silu. Ono što onemogućava elektronima da se prilepe za jezgro, a planetama za Sunce jeste njihovo ,kretanje'. Izraz ''kretanje,'' predstavlja logičan izbor, jer zapravo kretanje jeste faktor koji sprečava prijanjanje - grupisanje u središtu. Logično pitanje na ovo je; Kako je onda isto ili slično kretanje uslovilo da dođe do formiranja planeta? Kada bi se elektroni i planete pripojili jezgru, odnosno Suncu, ne bi postojali ni planete, ni Sunčev sistem, ni orbite, a ni život. Kada bi se, opet, elektroni i planete otrgli privlačnoj sili, oslobodivši se sile gravitacije, opet ne bi bilo ni galaksija, ni životinja, ni biljaka, a ni nas samih.
  Zahvaljujući postojanju ova dva različita fenomena, elektroni se kreću tamo gdje trebaju biti, u svojim orbitama, a planete tamo gdje one trebaju biti, takođe u svojim orbitama. A njihovo kretanje u orbitama koje oni imaju na jedan fenomenalan način objašnjava privlačenje ka centru i sili gravitacije. Reči ''centripetalna i centrifugalna sila'' jesu faktor kretanja koji osigurava odupiranje gravitaciji, kao i održavanje u orbiti, koja se formira zahvaljujući postojanju ova dva faktora.
  Iz navedenog sledi logično pitanje; Ako su nekada planete bile deo zvezdane mase kako su se one otrgle (kojom silom) od svoje matice? Upravo ovo je protivrečno onom što je napred navedeno, jer ako su planete ili elektroni bili sjedinjeni u jednu masu, kako je moglo da dođe do njihovog razdvajanja. Nisu poznate ni definisane sile koje bi mogle da utiču na to. Možda će se neko pozivati na to da su sve sile nekada bile jedinstvene pa da su se u neko vreme razjedinile? No niko nije pokušao da objasni način a ni uzrok, kako se to desilo!? Osim toga jedinstvo svih sila postoji i sada, samo što to nije definisano tako da se to vidi i prikaže. Pa pošto jedinstvo svih sila postoji i sada, onda je izvesno da je njihovo jedinstvo postojalo i u vreme nastajanja sistema planeta i atoma. Iz toga može da se izvede zaključak da su predstave o nastanku zvezda, planeta i atoma dosta proizvoljne, a za to su dokaz postojanje brojnih teorija koje nisu saglasne u celini, već one pojedinačno objašnjavaju deo sistema ili kretanje koje postoji u njemu (tom delu sistema).

Početak strane