GLAVNA STRANA

Svetlost

Paradoks

Nosilac informacije

Uticaj na starenje

Merenje brzine

Spektar

Energija

Izvor Svetlosti

Dobijanje energije

Promet materije i energije

Kako je počelo

Gradnja materije

Vodonik

 


ANALOGIJA

Uvod - Analogija
Slika kakvu nismo videli
Kopernikova revolucija
Gledali smo sa pogrešnog mesta
Višedimenzionalni prostor
Ekvatorijalna izbočina
Postoje i komete
Nastanak kometa
Sunčev sistem i nastanak kometa
Međuzvezdano poreklo kometa
Nemoguće orbite
"Pluton planete"
Kretanje planeta u obliku rozeta
PRECESIJA
Ledeno doba
Promena položaja polova
Menjanje magnetnih polova
PANGEA Prostiranje kopna
Analogija, Simetrija, Proporcija
GRAĐA ATOMA
Elektronski oblak
Analogija kretanja


5 DIMENZIJA
SVETLOST

ESEJI

MISLI

PRIČE

NOVELA

POEZIJA


5 dimenzija

Preuzimanje cele stranice u word-u (360 kb).

Promet materije i energije

  Da bi postojao promet materije i energije moraju postojati takvi procesi koji se odvijaju u celokupnoj građi sistema. Svi ti procesi imaju osnovu u kretanjima koja postoje u celokupnoj materiji, a ona (materija) se ne može deliti, zapravo nije ispravno deliti je po veličini, odnosno dimenzijama. Zato što, sva materija je izgrađena je od mikro i makro kosmosa koji po pravilu uvek jesu celina, a nikako ne mogu biti delovi celine, koji se po po ustaljenom i nametnutom obrascu dele po dimenzijama! Osim toga materija i energije su uzajamno povezane, a ova povezanost se temelji na njihovom uzajamnom prožimanju i prelazima između mikro i makro kosmosa. Ovde se ne misli na prelaze između atoma (njihovim deljenjem ili usložnjavanjem), nego na prelaze između jedinjenja koja ona grade, jer tek sa jedinjenjima dva i više istih ili različitih atoma postaje i nastaje složenija materija. Ova materija ne može nastajati na principu ustaljenih (nametnutih) obrazaca, ili kako se to obično definiše usložnjavanjem! Pod pojmom 'usložnjavanje' podrazumeva se da su svi teži elementi nastali usložnjavanjem od lakših. Sa time se nameće da svi elementi treba da imaju jednake elementarne (sastavne) čestice (a to su elektroni, protoni, neutroni itd.), jer su nastali usložnjavanjem istih čestica, koje su bile osnova za gradnju materije? Da bi materija nastajala i postojala mora da se poštuju pravilno definisani principi na osnovu kojih se ona gradi, tako da njihov temelj počiva na različitoj građi atoma! A različita građa atoma, nikako ne može da se zasniva na sastavu koji mora da ima iste čestice u svim atomima!

  Molekul vode grade dva atoma vodonika (H) i jedan atom kiseonika (O). Dva atoma vodonika i jedan atom kiseonika imaju ukupno 10 protona i 10 elektrona, a po tom broju se ne razlikuju od neona (Ne) koji takođe treba da ima 10 protona i 10 elektrona (uprošćen prikaz je na slici dole levo, koji nije realan jer je dvodimenzionalan). Ovi elektroni se kreću oko jezgra u dva energetska nivoa, gde elektronska konfiguracija za neon (Ne) ima sledeći oblik; 1s 2 2s 2 2p6, tako da broj elektrona po energetskom nivou je 2 + 8. Jednak broj sastavnih delova (čestica) iz kojih su oni izgrađeni, treba da ukazuje na to da njihove osobine trebaju biti jednake? Zato bi molekul vode, trebao imati jednake osobine kao atom neona, zbog jednakog broja elementarnih čestica iz kojih je izgrađen, a to važi i u obrnutom slučaju! Ako su sve njihove elementarne čestice jednake, a smatra se da je materija nastala od istih osnovnih elemenata, a sa time i čestica, onda bi ovakav molekul i određeni atomi sa istim brojem elementarnih delova, trebali da imaju jednake ili barem slične osobine, zato što su izgrađeni od istih i jednakih gradivnih elemenata!?
  Ali ako određena jedinjenja ili elementi sa istim brojem gradivnih čestica, nemaju iste osobine i ne mogu na isti način da se ispoljavaju, onda delovi iz kojih su oni izgrađeni moraju biti različiti! Zato postoji jedini logičan zaključak, a to je da; različiti sastavni elementi (protoni, neutroni, elektroni itd.), iz kojih su ovi i svi drugi elementi izgrađeni, utiču na to da svi oni imaju i ispoljavaju različite osobine. Ipak mimo svih različitih osobina koje određena jedinjenja ili elementi imaju, opstaje ustaljeni obrazac da su sastavni delovi svih elemenata isti ili jednaki. Zbog toga se merna jedinica atomske mase (u), još uvek zasniva na određenoj masi atoma ugljenika (C12)? u - je jedinica atomske mase, a njena vrednost iznosi 12 deo mase atoma ugljenika C(12), koji je 1,660539x10 na -24 grama (ili u = 1,660565x10 na -27 kg). Naziva se još i Dalton (Da). Za svaki elemenat njegova masa definisana je na osnovu ugljenika (C12), iz čega sledi da su svi elementi uslovljeni ovom jedinicom (mere)? Ovako hemijsko definisanje materije nije u saglasnosti sa fizičkim osobinama materije, koja proističu iz novih saznanja o njenoj građi! Ovo saznanje tokom poslednjeg vremena se izmenilo, tako da nastaju nova otkrića sa kojima se potvrđuje da sastavni delovi atoma (proton, neutron, elektron itd.), mogu nastaviti dalje da se razlažu u još manje čestice. Zato je među ovim delovima atoma napravljena dalja podela koja se nastavlja pod novim grupnim imenima leptoni i kvarkovi.
  Tada se dobijaju 'subatomske čestice', a pod tim nazivom podrazumevaju se najmanji delove materije, za koje se smatra da se dalje ne bi mogli deliti. Leptoni su elementarne čestice za koje se smatra da na njih ne deluje jaka sila, čime se razlikuju od kvarkova, ali zajedno sa njima ubrajaju se u fermione. Delovi atoma koji su sastavljeni od kvarkova nazivaju se hadroni, a poznati primer hadrona su proton i neutron. Ovi nukleoni su sastavljeni od 3 kvarka, dok npr. (pi) mezone, čine kvark i antikvark. Jezgra atoma (nukleoni) čini oko 99.98% ukupne mase atoma. Ipak malo je verovatno da se ova vrednost može odnositi na svaki atom, a mnogo manje na one složenije, jer drugi (preostali) deo mase atoma, čine veliki broj različitih elektrona ili njima sličnih čestica?
  Među svim subatomskim česticama postoji određena podela, tako da je materija izgrađena od šest leptona (elektron, mion, tau i tri odgovarajuća neutrina), kao i šest kvarkova (up - gornji (u), down - donji (d), strange - strani (s), charm - šarm (c), bottom - dno (b) i top - vrh (t)). Ovih 12 elementarnih čestica deluju jedna na drugu preko četiri osnovne sile, od kojih se tri (elektromagnetna, slaba i jaka) prenose takozvanim baždarnim bozonima (fotonima, W i Z česticama, gluonima), dok četvrta, gravitacija, treba da poseduje gravitone koji još nisu otkriveni. Na kraju, pored svih ovih, predviđa se da postoji vrlo specifična čestica, koja se naziva Higsov bozon i uz pomoć koje leptoni i kvarkovi dobijaju svoju masu.

  Međutim skoro da nigde nema pomena da isti kvarkovi ili leptoni mogu biti različiti po veličini i dimenzijama? Na ovo se ne obraća posebna pažnja, kada se opisuje sklop materije od ovih čestica. Mada ova razlika postoji kao što se to vidi u donjoj tabeli gde su prikazane vrednosti za kvarkove. Na slici ispod tabele data je jedna vrednost za elementarne čestice, pa bi se na osnovu toga moglo zaključiti da su sve one jednake. Ipak vrednost njihove mase nije jednaka, čak ni kod onih čestica koje imaju isto ime u okviru svoje grupe. Ovo se u osnovi odnosi na iste kvarkove ili leptone (mada za njih nije data tabela), koji imaju jedno ime, tako da iako imaju isti naziv ili ime (npr. down ili top), oni ne moraju biti potpuno isti (dva down ili top kvarka). Najveći raspon vrednosti je prisutan kod top kvarka, gde se ona meri od 165 do 180 GeV (a razlika postoji na slici, gde je ova vrednost prikazana u milion elektron volti). Za njim sledi bottom (b) kvark koji je znatno manji i njegova vrednost se meri u rasponu od 4,1 do 4,4 GeV, ali on ima negativan električni naboj. Ono što je upadljivo i zahteva detaljnije objašnjenje je vrednost koju ima up (u) kvark u rasponu od 0,0015 do 0,005 GeV i njegov električni naboj. Ovaj kvark je po električnom naboju jednak sa top kvarkom (2/3), ali je po masi veoma ogromna razlika, tako da je ona oko 180/0,005 = 36 000 puta manja u odnosu na top kvark.

Prevod imena Engleski naziv Oznaka Vrednost mase (GeV po c2) Električni naboj (e)
  GoreUp  u   0,0015 - 0,005
2/3
  DoleDown  d   0,017 - 0,025 (0,008 - d. slika)
-1/3
  ŠarmCharm  c   1,1 - 1,4
2/3
  StranStrange  s   0,06 - 0,17
-1/3
  Vrh / KrovTop / True  t   165 - 180
2/3
  Dno / LepBottom / Beauty  b   4,1 - 4,4
-1/3

  Poređenja radi Jupiter ima masu od 1899 x 10 na 24 kg, a u odnosu na njega Merkur koji ima masu 0,33 x 10 na 24 kg, je oko 5 760 puta manji od njega. To znači, da kada bi Jupiter bio za više od 6 000 puta veći, (ili Merkur za toliko puta manji), onda bi odnos između njihovih masa bio sličan odnosu up i top kvarka. Budući da u sistemu ne postoji planeta koja bi imala sličan odnos mase, to znači da bi sličan odnos mogao da postoji jedino između Jupitera i nekog od njegovih satelita, kojih on ima i najviše, po broju oko 63. Masa Jupitera u odnosu na masu (Zemljinog) Meseca ((1899 / 0,073) x 10 na 24) je 26 014 puta veća, što znači da bi za poređenje trebao da se koristi satelit veći i od Meseca. Određeni odnos za upoređivanje između većih satelita (meseci) u sunčevom sistemu prikazan je na sledećoj slici, gde se vidi koji su sateliti veći od zemljinog Meseca. Ako bi se uporedio sa Plutonom, Jupiter bi bio mnogo veći od njega, tako da je Jupiter oko ((1899 / 0,0125) x 10 na 24) 151 920 puta veći, a to nije ni približan odnos između navedenih kvarkova.
  Na osnovu sličnog odnosa između kvarkova, moglo bi se zaključiti da bi jednake osobine trebalo da imaju Jupiter i satelit sa kojim on ima sličan odnos mase, kao što to postoji kod up i top kvarka. Jedna od tih osobina bi bilo njihovo naelektrisanje, koje se inače retko pominje da postoji kod planeta, satelita ili drugih nebeskih tela. A ono bi u osnovi moralo da postoji, jer su sva tela izgrađena od atoma i čestica koji imaju električni naboj. Osim toga iz ovoga se može naslutiti da bi up kvark mogao da bude satelit top kvarka, kao što je to slučaj kod Jupitera. Iz toga dalje može da sledi; i drugi kvarkovi bi mogli biti sateliti top kvarka, ali bi oni sa suprotnim nabojem morali da rotiraju suprotno, odnosno imali bi drugačiji spin. Tako da; Ako Jupiter, ili neka druga planeta, imaju satelite koji rotiraju suprotno (retrogradno) u odnosu na matičnu planetu, to samo može da znači da je njihov naboj suprotan naboju planete. Uz to, poznato je da postoje i planete koje rotiraju retrogradno. Iz navedenog se vidi da postoji Analogija u kretanju i Simetrija u delovanju sila, između mikro i makro kosmosa. To jednostavno ukazuje na povezanost svih kretanja i poznatih sila koje deluju između svih sistema, ali samo uz uslov da se ovi sistemi ne posmatraju razdvojeno po dimenzijama, kao što to često zastupljeno u praksi!
  Uz sve ovo, velika razlika u masi pomenutih kvarkova, daje osnovu za pitanje: Kako je moguće da različiti kvarkovi, mogu da imaju jednak električni naboj, ako postoji velika razlika između najveće i najmanje čestice, pa zato one i imaju tako velike razlike u masi!? Očigledno da je ustaljeni šablon po kojem se definiše naelektrisanje elementarnih čestica urađeno na lošim osnovama (teorijama), koje su dale neispravne prikaze od dobijenih, ali prema teorijama prilagođenih eksperimantalnih činjenica, sa kojima se ne može nastaviti dalje u otkrivanju naučne istine? Sa postojećim shvatanjima može se nastaviti dalje, ali samo u gomilanju i stvaranju još većih zabluda.

  Mada i po sadašnjem ustaljenom shvatanju o sastavu i osobinama, kvarkovi i leptoni se ipak dele na različite, a na osnovu svrstavanja u grupe po kojoj su dobili naziv.

  Na slici se jasno vidi koliko postoji znatnih razlika u dimenzijama i masi pojedinih čestica koje su podeljene po grupama. No njihov broj nije ograničen, niti definisan na ovaj uopšteni prikaz, tako da se često navodi njihov broj koji je daleko veći (preko 150, negde i do 200). Sa tako velikim brojem, moguće je da se neke od njih više puta ubrajaju u iste, ali je takođe moguće da te iste čestice imaju različite osobine. Sa tako velikim brojem različitih čestica, postaje jasno odakle potiču različite osobine materije koju one grade. Pre svega od toga potiču različite osobine svih elemenata (atoma) koji su poznati, a koji izgrađuju materiju. Ipak i pored toga što se sve čestice koje grade atome između sebe dosta razlikuju, smatra se da su svi atomi jednog (istog) elementa jednaki? Ali ako se sagleda samo opšti model podele (sa 12) čestica, na osnovu toga se može zaključiti da svi atomi nisu jednaki, zapravo nisu jednaki ni svi atomi kod materije koja je izgrađena od jednog istog elementa! To je slično tome da kod ljudi ne postoje dve osobe ili jedinke koje su potpuno iste, čak i ako su blizanci. To isto postoji i u svetu biljaka ili životinje gde ne postoje dve potpuno iste jedinke. Zapravo sve to proishodi iz mogućnosti različitih kombinacija materije, koja se nikada ne ispoljava ili manifestuje kao potpuno isti duplikat.
  To je ono što je suštinski bitno za shvatanje osobina materije, ali i energije. Samo na osnovu pravilne analize poznatih činjenica, moguće je doći do istinite predstave o prometu materije i energije. A za to je potrebno preispitati postojeće šablone o ustrojstvu i građi materije. Da bi energija mogla da postoji, mora da postoji stalno kretanje, odnosno dinamika u sistemu. Međutim i pored toga što je poznato da u svim sistemima (i velikom, i malom) postoji kretanje, ono se skoro nigde ili se malo uzima u obzir, kada je potrebno da se definiše promet materije i energije. A potpuno je izvesno da energije treba da postoji barem trenutak pre materije, u smislu da, materija ne bi imala svoje ustrojstvo bez enegrije koja mora stalno da cirkuliše. Zato svaki sistem ima svoju dinamiku (kretanje), koja mora da postoji od onog najmanjeg (atoma), do najvećeg (zvezde, galaksije itd.) sistema. A - da bi postojala dinamika (kretanje) u sistemu, izvesno je da u tom sistemu ne mogu postojati elementi (čestice) koje su jednake ili istih dimenzija. Zato je bitno definisati da, ni onaj najmanji sistem, ne može imati dinamiku ako poseduje čestice jednakih osobina ili dimenzija (elektrone, protone itd.). Za velike sisteme je to donekle definisano, zato što je to dosta vidljivo pa sa time i očigledno, ali uz nepravilan prikaz kretanja koji je u osnovi još uvek dvodimenzionalan. U sunčevom sistemu ne postoji nijedno nebesko telo koje je slično sa drugim nebeskim telom, bez obzira da li su to komete, asteroidi, planete ili sateliti! Sigurno je da to ne postoji ni kod drugih zvezdanih sistema, koji su samostalni ili udruženi sa drugim zvezdama. Bez obzira na to koliko su oni veliki (ili mali), malo je verovatno da svi mogu da imaju barem par istih, planeta, kometa, asteroida ili zvezda. Verovatno je da ni sistemi dvojnih, trojnih ili više zvezda nisu sačinjeni od jednakih zvezda, ma koliko da one izgledaju slične. Ako ovo što je vidljivo i očigledno, postoji za velike sisteme, isto to mora da postoji i za mnogo manje sisteme, pre svega zato što su oni veliki izgrađeni od ogromnog broja onih manjih, sa čime su oni postali podsistemi velikih. Zato što su veliki sistemi izgrađeni od ogromnog broja onih malih, onda je jasno da između njih mora da postoji Analogija. Na osnovu ove analogije može se zaključiti da, osnovnu građu materije (atome), čine različiti sastavni delovi (čestice), koji zato što se razlikuju između sebe, utiču na to da se i atomi istog elementa razlikuju međusobno!
  Primera za to se može naći mnogo, ali je dovoljno pomenuti neki od njih. Poznato je da se u prirodi materija može naći sa potpuno suprotnim osobinama, iako se smatra da njen sastav čine isti ili potpuno jednaki atomi. Tako se navodi da su od atoma ugljenika (C) izgrađeni grafit, ali isto tako i dijamant. Na slici levo, je umanjena slika najvećeg pronađenog dijamanta koji je veličine kokosa. Ovaj gigant od 7.000 karata, procenjen je na više od 15 miliona funti. Sa težinom od skoro 4 kg, duplo je teži od prethodnog najvećeg dijamanta otkrivenog 1905. godine.
  Osobine grafita i dijamanta, a pre svega njihova tvrdoća, u mnogome se razlikuju. Smatra se da je to zbog načina sa kojim su atomi povezani da čine određenu strukturu? Kristalna struktura uveliko utiče na fizičke osobine materije, a najpoznatiji primeri za veliku razliku po osobinama jesu dijamant i grafit, koji imaju isti hemijski sastav (ugljenik), a različite osobine. Dijamant je najtvrđi mineral, dok je grafit izuzetno mekan. Ove osobine su posledica različite unutrašnje građe materije (ali se pri tome ne misli i na atome). Grafit je slojevit, a dijamant ima trodimenzionalnu strukturu. Nigde se ne definiše, niti objašnjava zašto atomi ugljenika formiraju ovako različite strukture? Ali sasvim je logično da, struktura grafita ili dijamanta mora da zavise od strukture atoma koji čine njihovu građu! Iz toga jedino što može da sledi jeste da; atomi ugljenika koji grade grafit, mora da se razlikuju od onih atoma ugljenika koji izgrađuju dijamant! Zato što se njihovi atomi razlikuju, po njihovoj unutrašnjoj građi (sastavu), zato se razlikuje i materija koju oni grade.

  Mosova skala tvrdoće minerala predstavlja nelinearnu skalu od 10 jedinica. Napravio ju je nemački mineralog Fridrih (Frederich) Mos 1812. godine. Mosova skala tvrdoće je prikazana u donjoj tabeli:

Minerali
Tvrdoća i Hemijski sastav
Talk
1 - (Mg3Si4O10(OH)2)
Gips
2 - (CaSO4·2H2O)
Kalcit
3 - (CaCO3)
Fluorit
4 - (CaF2)
Apatit
5 - (Ca5(PO4)3(OH-,Cl-,F-))
Ortoklas
6 - (KAlSi3O8)
Kvarc
7 - (SiO2)
Topaz
8 - (Al2SiO4(OH-,F-)2)
Korund
9 - (Al2O3)
Dijamant
10 - (C)

  Mosova skala tvrdoće za C je 0,5 (za grafit) i 10 (za dijamant). Struktura kristala za ugljenik (C) je heksagonalna (grafit) i kubično prostorno centrirana (dijamant - 3D prikaz na slici dole). Iz ove razlike u tvrdoći i strukturi kristala za ugljenik, jasno je da svi atomi koji su deo građe uglenika, nikako ne mogu biti jednaki! Čestice koje su sastavni deo građe ugljenika u grafitu moraju u mnogome da se razlikuju od čestica koje su sastavni deo građe ugljenika u dijamantu! Ove čestice, a sa time i atomi ugljenika, ne mogu biti iste niti jednake! Čak ni masa svih atoma C, ne može biti kod svih jednaka, zapravo može biti približno jednaka, odnosno neznatno različita. Ova razlika mora (može) postojati zbog različitih elektrona, a to je tako mala razlika da je gotovo naizgled neprimetna. Ipak iako je teško utvrditi ovu razliku zbog male mase različitih elektrona koji se nalaze oko jezgra, ova razlika utiče na osobine atoma, odnosno materije koju oni grade. Ako su svi protoni i neutroni jednaki (mada i oni mogu neznatno da se razlikuju), onda mora da se razlikuju elektroni, koji se jedino nalaze u kretanju, pa zato trebaju i moraju biti različiti. Njihova različitost uslovljava da postoji kretanje (dinamika), a to kretanje uzrokuje pro-tok energije. Da su svi elektroni jednaki ne bi bilo protoka energije, a energija u suštini jeste osnova koja održava i uzrokuje određeno ustrojstvo materije! To znači da kretanje elektrona (kod atoma C ili bilo kojeg drugog atoma), obezbeđuje energiju koja uobličava, ustrojstvo grafita ili dijamanta koji su izgrađeni od istog elementa (atoma C), ali koji ima različite sastavne delove (čestice). Ako su oni različiti, to znači da elektroni imaju različite potencijale energije koja uzrokuje različito ustrojstvo materije!

  Za atome koji grade grafit, može se naslutiti da se u omotaču ili na poslednjim putanjama oko jezgra, nalaze manje čestice (elektroni - leptoni). Zato je privlačna sila atoma koncetrisana u središtu atoma, a ova sila je mnogo manja na krajevima i mestu spajanja atoma. Zbog toga ovi atomi grade strukturu koja je dosta meka i krta. Za razliku od grafita, kod dijamanta struktura atoma se razlikuje u tome što se u poslednjim slojevima nalaze veće elementarne čestice (leptoni - tau ili mion). Zbog toga i privlačna sila prema jezgru jeste velika, ali je u isto vreme ova sila velika i između atoma. Iz tog razloga ovi atomi grade strukturu koja je dosta stabilna i čvrsta, pa su takve i osobine materije koju oni grade. Takođe sam atom ugljenika jeste specifičan po broju svojih elementarnih čestica, tako da sa tim brojem, njegovi atomi grade materiju koja se u mnogome razlikuje po osobinama.

  Ovaj animirani prikaz ilustruje kako su atomi ugljenika povezani u kristalnu strukturu koja čini građu dijamanta. Ipak ni ovde, niti bilo gde drugo, ne navodi se da bi i građa (sastav) samih atoma mogla da utiče na sastav i osobine materije koju grade. Sigurno je da postoji više izgleda za ispravnost ovog shvatanja, iz prostog razloga što, kada postoji veći broj različitih čestica (koje se trenutno svrstane u 12 grupa, gde može da postoji dosta oblika), iz toga proističe da one mogu izgrađivati različitu strukturu! Masa atoma ugljenika može da bude uvek (približno) ista, ali njihova struktura, sastav ili građa ne moraju, niti mogu biti isti, pogotovo ako grade materiju sa različitim osobinama!
  Anatas i rutil su takođe primeri minerala sa istim hemijskim sastavom (titanijum dioksid) a različitom strukturom. Različita struktura materije koju njihovi atomi grade, može samo da bude uzrokovana različitom strukturom (rasporedom) elementarnih čestica iz kojih su izgrađeni njihovi atomi!

   

  Ipak u ovakvim okolnostima, gde postoje velike razlike u građi materije iz čega proističu njene različite osobine, nigde se ne pominje različita građa (sastav) postojećih atoma! Upravo zbog toga što, ne samo da atomi grade različitu strukturu, nego zato što i sami poseduju različitu strukturu, zbog različitog položaja ili rasporeda elementarnih čestica, oni grade materiju koja se razlikuje po osobinama. Tako da oni jesu sastavljeni iz različitih elementarnih čestica, iako je njihov broj isti za određene atome, koji grade različitu materiju. Osnova ovih elemenata (atoma), koju čini njihovo jezgro, ostaje donekle ista u atomskoj masi, ali mora da se razlikuje u sastavu, a to znači da ukupni broj gradivnih čestica treba da je uvek isti, onoliki koliko treba da ima svaki atom ugljenika. Ipak iako je njihov broj isti, ove čestice se razlikuju po dimenzijama i osobinama, pa iz tog razloga grade materiju različitih osobina. Ako bi imali određeni broj različitih čestica onda bi to bili izotopi. Svi izotopi imaju isti redni broj, a različiti maseni broj. Ali čak i ako im se broj čestica ne razlikuje, one se među sobom razlikuju, pa zbog toga materija koju ovi atomi (sa istom atomskom masom) grade, umnogome može da se razlikuje! Na taj način postoje elementi, u osnovi to su atomi, koji imaju isti maseni kao i redni broj, zato što treba da imaju istu masu i isti broj sastavnih čestica. Ipak, zbog toga što se ove gradivne čestice međusobno razlikuju, elementi izgrađeni od njih, zapravo materija koju grade, ponaša-ju se kao izotopi, pa zbog toga imaju različite osobine!

  Po dimenzijama i masi koju imaju pojedine elementarne čestice, nije moguće sve njih uklopiti u postojeći šablon, na osnovu koga nastaju ili mogu da postoje jednaki atomi. Svi atomi ne mogu biti jednaki čak ni kod istog elementa, a još manje kod jedinjenja koja oni grade! Odatle i postoji velika razlika u materiji koja je izgrađena od atoma istih elemenata. Šabloni postaju nametnute dogme koje ograničavaju razvoj pravilnijeg shvatanja i definisanja odnosa u okviru materije, ali i protok energije koji sa odvija stalnim i uzajamnim odnosom sa njom!
  Ne može se na osnovu unapred određene teorije (ideje ili hipoteze) ići u potrazi za činjenicama koje će eksperimenti da potvrde! Zapravo ono što treba biti ispravno jeste da, na osnovu činjenica dobijenih iz eksperimenata, ili putem osmatranja, bude definisano postojeće stanje kod svih sistema, gde bi svako stanje bilo sagledano celovito u svim sistemima, a ne delimično kao što se to uglavnom radi!

  Ako se posmatra planetarni sistem lako je moguće uočiti određenu razliku ili pravilnost koja postoji u veličini i dimenzijama između bližih i daljih planeta. One bliže planete su znatno manje u odnosu na one dalje, uz postojanje određenih izuzetaka, ako se uopšte radi o planetama (npr. Pluton). U tome se vidi smisao opstanka sistema sa ustrojstvom koje ovaj ima. Sigurno je da se sličan model preslikava i na druge planetarne (zvezdane) sisteme, čak i ako oni grade dvojne, trojne ili složenije sisteme. Pri ovom treba imati na umu da se održanje sistema zasniva na kretanju (dinamici) koje je stalno prisutno! A ovo kretanje ne bi moglo da postoji ako bi se oko središta rotacije nalazila nebeska tela jednakih dimenzija! Zapravo, zbog toga što njihove jednake dimenzije ne bi mogle da održavaju kretanje, pa iz tog razloga ne bi postojao promet materije i energije. A energija je potrebna barem trenutak ispred materije da bi mogla da održava njeno ustrojstvo.
  Očigledno je da u velikim sistemima (makrokosmosa) postoji stalno kretanje, a ono je uzrokovano ili uslovljeno različitim dimenzijama tela koja se kreću na različitim rastojanjima. Slična osnova mora se preslikavati ili postojati i kod malih sistema (mikrokosmosa). To treba da znači da; kod složenijih atoma, gde takođe postoji stalno kretanje, njihove čestice u omotaču oko jezgra, moraju se međusobno razlikovati, što je zavisno od rastojanja prema središtu rotacije, odnosno jezgru. Tako da bliže čestice ili elektroni, trebaju biti znatno ili nešto manje u odnosu na one koji su dalje od jezgra. To izgleda sasvim logično, jer veća masa onih čestica koje se nalaze na krajevima, povećava i time održava privlačnu silu ('gravitaciju') prema središtu rotacije. Kada se sagledaju svi leptnoni (slika gore), koji su svrstani u šest grupa, a oni mogu i među sobom da se razlikuju, onda se vidi da zbog dimenzija, oni mogu i moraju imati različite položaje u odnosu na jezgro! Na sličnoj osnovi postoji i međudelovanje kod planeta u sunčevom sistemu. Uz to još bitniji razlog jeste da; jedino različite čestice mogu da uzrokuju i uslovljavaju stalno kretanje, iz čega opstaje ustrojstvo materije, gde treba da postoji stalni pro-tok materije i energije!
  Kada se ova osnova preslika na atome uglenika koji grade grafit ili dijamant, moguće je naći uzrok koji utiče na njihovu različitu strukturu i osobine. Za atome koji grade grafit, može se naslutiti da se u omotaču ili na poslednjim putanjama oko jezgra, nalaze manje čestice (elektroni - leptoni). Zato je privlačna sila atoma koncetrisana u središtu atoma, a ova sila je mnogo manja na krajevima i mestu spajanja atoma. Zbog toga ovi atomi grade strukturu koja je dosta meka i krta. Za razliku od grafita, kod dijamanta struktura atoma se razlikuje u tome što se u poslednjim slojevima nalaze veće elementarne čestice (elektroni ili veći leptoni). Zbog toga i privlačna sila prema jezgru jeste velika, ali je u isto vreme ova sila velika i između atoma. Iz tog razloga ovi atomi grade strukturu koja je dosta stabilna i čvrsta, pa su takve i osobine materije koju oni grade. Takođe sam atom ugljenika jeste specifičan po broju svojih elementarnih čestica, tako da sa tim brojem, njegovi atomi grade materiju koja se u mnogome razlikuje po osobinama.
  Na osnovu svega što je napred navedeno, očigledno je da određena kretanja ili druge osobine ponavljaju i preslikavaju iz planetarnog sistema (makrokosmosa), u mnogo manjim sistemima atoma (mikrokosmosa). Takođe to se događa i obratno. Sa time se održava opšte ustrojstvo celokupne materije i svih postojećih sistema, gde je jedno, ono veliko, izgrađeno od velikog broja onih manjih (pod-sistema). Zato između svih postojećih sistema postoji Analogija u njihovom kretanju, Simetrija u delovanju sila i Proporcija po dimenzijama! Mada ovo ne mora i ne može biti uopšteno pravilo, jer sigurno da je moguća i njihova konbinacija, zato što postoji veoma veliki broj različitih sistema, koji su izgrađeni od velikog broja različitih tela ili čestica. Upravo zbog toga što su svi sistemi izgrađeni od tela ili čestica različitih dimenzija i osobina, opstaje mogućnost njihovog kretanja. Sa time se konstantno održava ustrojstvo materije, a na osnovu protoka energije zasnovanog na stalnim kretanjima!

Početak stranice

Sledeća

Kontakt adresa: vuniko@gmail.com