GLAVNA STRANA

Svetlost

Paradoks

Nosilac informacije

Uticaj na starenje

Merenje brzine

Spektar

Energija

Izvor Svetlosti

Dobijanje energije

Promet materije i energije

Kako je počelo

Gradnja materije

Vodonik

 


ANALOGIJA
5 DIMENZIJA
SVETLOST

ESEJI

MISLI

PRIČE

NOVELA

POEZIJA

 

PARADOKS BLIZANACA

  Teorija relativnosti obuhvata problem sinhronizacije i istovremenosti, čije objašnjenje pokazuje da je vreme različito za različite posmatrače. Svaki sistem ima svoje vreme. (Da li je to zaista tako?) Iz čega sledi da; Vremenski interval izmedju dva dogadjaja koji se dese na istom mestu, meren časovnikom koji miruje u tom sistemu, uvek je kraći od vremenskog intervala, meren časovnicima u bilo kojem drugom sistemu. To se naziva dilatacija vremena. Iz Specijalne Teorije Relativnosti potekao je i famozni paradoks blizanaca.

  Kod paradoksa blizanaca, od dva blizanca jedan odlazi na putovanje do neke daleke zvezde i natrag, a drugi ostaje na Zemlji. Ako je ta zvezda udaljena 4 svetlosne godine od Zemlje, a da se raketa kreće prosečnom brzinom koja je jednaka 4/5 brzine svetlosti. Ukupno vreme za njeno putovanje biće tada oko deset godina. Ovo znači da iako je putovanje trajalo deset godina prema časovniku blizanca na Zemlji, prema časovniku onog u raketi putovanje je trajalo samo šest godina. Po povratku sa puta blizanac će shvatiti da nije ostario onoliko koliko i njegov brat koji je ostao na Zemlji. Da li svetlost koja je u ovom slučaju nosilac informacije, može da ima uticaja na proces starenja kod dva blizanca? Od kojih su oba bili u situaciji da različitom brzinom dobijaju tu informaciju.

  -Tokom prve polovine putovanja, zbog brzine kojom se raketa udaljava od Zemlje, svetlosni talasi koji su nosioci viđenja događaja na Zemlji, stizaće do rakete sporijim tempom, nego kad bi raketa mirovala. Za brzinu rakete od 4/5 brzine svetlosti, ovo usporenje će biti 1/3 od normalne. Na sličan način za vreme povratka blizanac u raketi posmatra događaje na Zemlji kao da se odigravaju tri puta bržim tempom.-
  Tokom celog putovanja blizanac na raketi registruje događaje na Zemlji kao da se odigravaju prosečnim tempom od 5/3. Znači, da blizanac na raketi zapaža kako vreme na Zemlji protiče u proseku brže nego na raketi, pri čemu tačan(?) odnos iznosi 5/3. Zbog toga će deset godina na Zemlji biti kao šest godina na raketi.
  Situacija koju vidi blizanac na Zemlji je obrnuta. On svetlosne talase događaja koji se na raketi odigravaju tokom prve polovine putovanja prima ukupno devet godina. To je zbog toga što raketi treba pet godina Zemaljskog vremena da stigne do zvezde i još četiri godine su potrebne svetlosnim talasima da stignu sa udaljene rakete do Zemlje, jer se raketa nalazi na rastojanju od četiri svetlosne godine. Tokom ovih devet godina blizanac na Zemlji posmatra događaje tri puta sporije od normalnog tempa.

  Ovde se ne sagledava situacija da događaji koje svetlost nosi kao informaciju za vreme svog puta do zvezde, treba da budu deo ukupnog stanja kod oba blizanca. Već se posmatra stanje onog momenta kada je putnik stigao na cilj. Time se zanemaruje onaj deo postojanja informacija za vreme puta do zvezde. Ako bi se ovo sagledalo, to bi značilo smanjivanje razlike koje postoje između dobijenog vremena kod oba blizanca. Tako da bi odnos godina od 10 prema 6 bio promenjen, smanjujući taj odnos, možda do izjednačavanja, ako uopšte i može da opstane paradoks na onome što mu je bila osnova?
  Događaje koji se odigravaju na raketi tokom povratka na Zemlju blizanac sa Zemlje će posmatrati samo poslednje, desete godine. Za vreme ove poslednje godine on će događaje na raketi videti kao da se odigravaju tri puta brže nego što je to normalno. Ukupan rezultat daće da događaji koji na raketi traju ukupno šest godina, blizanac na Zemlji će to posmatrati deset godina. Odnosno u proseku će vreme na raketi proticati sporije nego na Zemlji.

  Kod opisa paradoksa blizanaca svetlost kao i njena brzina, imaju svoj uticaj u oblikovanje shvatanja, na osnovu kojeg dobijamo zaključak, da se vreme menja zavisno od kretanja ka Zemlji ili od Zemlje. Možda to ne prkosi logici, jer ako se putnik u vasionskom brodu udaljava od Zemlje velikom brzinom, koja je bliska svetlosnoj, normalno je da će tada, svetlost sa mesta polaska, u ovom slučaju Zemlje, kasniti za vasionskim brodom.
  Odatle se dobija zaključak da vreme teče sporije, jer to je uvek sagledano sa Zemlje? A da li je to samo vreme? Zapravo svetlost koja nosi informaciju o viđenom, ne može biti brža od one brzine koju svetlost ima! Dakle, zaključak je da vreme kasni, zbog toga što svetlost kao nosilac informacije za viđenje događaja, kasni! Iz toga se izvodi zaključak da zbog toga što svetlost kasni, onda se smatra da je logično da i vreme kasni! Takav zaključak nastaje, u smislu da brzina svetlosti ne može biti istovremena kao i sam događaj. Kako onda to može da utiče na proces starenja?

  Za činjenicu se uzima da je brzina kretanja 4/5 od brzine svetlosti. Treba zapaziti da bi za tu brzinu trebalo da masa broda – rakete, ne prelazi ,mnogo' masu fotona njegove veličine. Jedino tako brod može imati deo njihove brzine. Da bi brod to ostvario, on treba da ima pogon sličan pogonu koji zvezde daju svetlosti. Istovremeno to bi značilo da brod treba da poseduje onu energiju koju zvezde daju svetlosti. Jedino na osnovu toga svetlost može da savlađuje ogroman kosmički prostor.
  Ipak smatrajmo da će 4/5 brzine svetlosti biti ostvareno. Možda u skorijoj budućnosti.? Sledi zaključak koji možda ne prkosi logici. Dok se blizanac u kosmičkom brodu udaljava od Zemlje idući ka svome cilju, svetlost koja nosi informaciju o događajima na Zemlji ide za njime. Ali ne istovremeno. Zbog brzine koju ima brod ta informacija kasni za njim, od onog trenutka kada brod pređe onoliko rastojanje koje svetlost ne može da dostigne.
  Zbog rastojanja koje iznosi 4 svetlosne godine i brzine koju ima brod, viđenje događaja će kasniti za onu vrednost brzine koju ima brod. U ono vreme kada bude stigao do zvezde koja je bila njegov cilj, događaji koji su se desili na Zemlji će tek za neko vreme biti viđeni. Ali samo za blizanca na kosmičkom brodu. No zamišlja se da on kreće natrag pre nego što vidi događaje na Zemlji. Pri povratku ne menja se brzina njegovog broda. Čime on ima mogućnost da vidi događaje pre nego što oni dospeju do zvezde na kojoj je bio. To mu omogućuje svetlost, koja je nosilac informacije o događajima sa Zemlje.
  Ovde se ne sagledava situacija da događaji koje svetlost nosi kao informaciju za vreme svog puta do zvezde, treba da budu deo ukupnog stanja kod oba blizanca. Već se posmatra stanje onog momenta kada je putnik stigao na cilj. Time se zanemaruje onaj deo postojanja informacija za vreme puta do zvezde.

  Kada se brod kreće ka Zemlji, velikom brzinom, misli se da vreme protiče mnogo brže, jer svetlost donosi informaciju o događaju prema putniku i brodu koji ide njoj u susret. To što putnik ima mogućnost da sagleda više događaja, koje nosi svetlost, ne mora da znači da je njegov proces starenja promenjen! Slično tome može poslužiti - biti primer, da ako neko ima mogućnost da za kraće vreme sagleda veću količinu informacija, to ne znači da će manje stariti od nekoga kome je potrebno duže vremena da bi mogao da sagleda istu količinu informacija!
  Ali odakle bi se to tako videlo!? Pretpostavka je da se to događa na kosmičkom brodu. Zato što se on kreće velikom brzinom. Ali zar i to nije bio utisak koji je dobijen sa Zemlje, jer niko nije bio na sličnom putovanju!?
  Promena toka vremena nije viđena sa dva različita mesta, sa Zemlje ili sa broda, već je to viđenje sa jednog mesta.
U osnovi to je viđenje koje se uvek sagledava sa Zemlje, jer niko nije bio u vasionskom brodu koji se kretao pomenutom brzinom i video ono što je bio zamišljeni eksperiment!! Po tome znači da brod koji odlazi od Zemlje, beži ispred svetlosti, koja se usko vezuje za vreme. Zato se čini kao da vreme kasni za brodom. Tada možda izgleda da je naše merenje vremena duže, nego ono koje bi imao putnik na vasionskom brodu. Ovde se vide dva vremena, ono na Zemlji i ono na brodu, ali je zaključak uvek dobijen na Zemlji. Ali ne mogu postojati dva vremena, kao što ne mogu postojati ni dva prostora! Zašto je to nemoguće, to je opisano u delu pod naslovom Pet dimenzija. Pre svega zato što ne postoji brod takvih osobina, kojim bi se dobijeni zaključak potvrdio u praksi! A sve dok se teorija ne potvrdi u praksi, to je ideja bez forme (dokaza). Praksa je uvek, ako ne za više, ono bar za nijansu ispred ideje. Zato što se u praksi događa ono što je moguće, a ne ono što je pretpostavka. Praksa je jedna, možda na više načina; dok ideja može biti mnogo, sve dok se jedna od njih ne potvrdi u praksi!

  U povratku broda ka Zemlji, smatra se da svetlost – vreme, (ovakav oblik reči nastaje iz njihove neodvojive povezanosti) putuje od Zemlje ka brodu. Međutim i brod putuje ka Zemlji velikom brzinom, pa se dobija zaključak da putnik na brodu meri vreme koje teče znatno brže nego na Zemlji (negde 3 puta brže). To što putnik ima mogućnost da sagleda više događaja, koje nosi svetlost, ne mora da znači da je njegov proces starenja promenjen!
  Tok vremena koji je znatno veći u brodu jeste zaključak koji je dobijen na Zemlji! Tako da vreme koje smatramo da ima drugačiji tok na brodu, uvek je vezano za Zemlju, ma koliko se mi trudili da ga prikažemo kao poseban tok vremena. Iz svega navedenog sledi da ne postoji vreme nezavisno od onog viđenog sa Zemlje, već da su svi zaključci direktno povezani sa ovim odredištem. Znači da to može biti subjektivno viđenje, sve dok se neke ideje ne potvrde u praksi.

Početak stranice

Nazad   Početak   Sledeća