GLAVNA STRANA

Svetlost

Paradoks

Nosilac informacije

Uticaj na starenje

Merenje brzine

Spektar

Energija

Izvor Svetlosti

Dobijanje energije

Promet materije i energije

Kako je počelo

Gradnja materije

Vodonik

 


ANALOGIJA
5 DIMENZIJA
SVETLOST

ESEJI

MISLI

PRIČE

NOVELA

POEZIJA


5 dimenzija

SVETLOST kao NOSILAC INFORMACIJE

  Kada blizanac sa rakete povećava brzinu broda na polovini svog putovanja, on počinje da zapaža događaje na Zemlji ubrzanim tempom odmah nakon toga. Dok blizanac na Zemlji mora da čeka još četiri godine da svetlosni talasi događaja, posle okretanja rakete stignu do njega, pre nego što počne da prima ubrzanim tempom događaje sa rakete. Jednostavnije rečeno, zemaljski blizanac prima svetlosne talase događaja na raketi sporijim tempom, ali duže vreme nego blizanac u raketi one sa Zemlje. Efekat ove asimetrije je da zemaljski blizanac posmatra manje događaja koji se dešavaju na raketi, nego što blizanac na raketi posmatra događaja na Zemlji za vreme celog putovanja. Smatra se da ova asimetrija mora da se odnosi i na proces starenja, ali to ničim ne može da se proveri ili potvrdi.
  Ovde se ne sagledava situacija da događaji koje svetlost nosi za vreme puta do zvezde, treba da budu deo ukupnog stanja kod oba blizanca. Već se posmatra stanje onog momenta kada je putnik stigao na cilj. Time se zanemaruje onaj deo postojećih informacija za vreme puta do zvezde. A to bi značilo smanjivanje razlike koje postoje između dobijenog vremena kod oba blizanca. Tako da bi odnos godina od 10 prema 6 bio promenjen, menjajući taj odnos. (Na osnovu toga da mora postojati Pet dimenzija, to može dovesti do ujednačavanja, iz prostog razloga što ne mogu postojati dva različita prostora, pa sa time ni dva različita vremena.)

  STR svojim misaonim eksperimentom ,navodi' do zaključka da će za vasionskog putnika proći ukupno manje vremena, nezavisno od načina merenja, nego za ljude koji ostaju na Zemlji. Svaki putnik će se na Zemlju vratiti manje ostareo nego oni koji su ostali da ga čekaju. Naravno, samo treba da postoji brod takvih mogućnosti da se kreće većim delom brzine svetlosti, ako bi to uopšte moglo da utiče na viđenje događaja kao što su opisani u paradoksu! -Ukupan iznos usporenja vremena zavisiće od brzine rakete u odnosu na Zemlju i ukupnog pređenog rastojanja za vreme puta.-
  Do fizičke osnove ovakvog zaključka (ne) može se doći poređenjem onoga što svaki blizanac vidi, kad posmatra svetlosne talase primljene iz niza događaja koji se dešavaju u sistemu onog drugog. Iz ovoga se samo naslućuje kao da postoje dva različita sistema u kojima mogu postojati dva različita vremena!? Ali da li je to zaista tako, i da li je to naučna istina (ili stvarnost) kada je različito viđenje događaja samo misaono moguće?
  Zato što prostor u kome postoje ili se nalaze dva blizanca nikako nije podeljen na sisteme u kojima se oni nalaze. Prostor je isti i oba blizanca se nalaze i postoje u jednom istom prostoru! A ako je to jedan prostor, onda je taj prostor zavisan i od vremena, a tada mora postojati prostorno vremenski kontinuitet. Zato bi se po određenoj logici trebalo zapitati, da li postoji prostorno vremenski kontinuitet u onome što opisuje - prikazuje paradoks blizanaca? Ako postoji prostorno vremenski kontinuitet, a trebalo bi da postoji, ali je isti zavisan od brzine, onda se osnova na kojoj je zamišljen paradoks blizanaca treba sagledati na drugačiji način. A drugi način sagledavanja ne može koristiti ono što se posle tolikog vremena nije potvrdilo, nijednim eksperimentom. Mada postoje neki slabi nagoveštaji da je nešto potvrđeno, to nije ni blizu nekom vasionskom brodu koji se kreće većim delom brzine svetlosti!
  Svetlost je postala nosilac informacije o viđenom događaju. Razlika koja nastaje u vremenu postoji upravo zbog svetlosti i njene osobine da bude nosilac informacije. Ali šta će biti sa vremenom ako (u nekoj budućnosti) informacija može da ima veću brzinu od svetlosne? U slučaju da otkrića čestica i tehnika za njihovo nalaženje, prevaziđu tu brzinu, (a o tome se već govorilo).

  Zašto bi ukupno vreme putovanja bilo različito za svakog od blizanaca? Blizanac sa rakete preusmerava svoju brzinu na polovini svog putovanja i počinje da zapaža događaje na Zemlji ubrzanim tempom odmah nakon toga. Dok blizanac na Zemlji mora da čeka još četiri godine da svetlosni talasi kao nosioci za viđenje događaja, posle okretanja rakete stignu do njega, pre nego što počne da prima ubrzanim tempom događaje sa rakete. Jednostavno ovaj misaoni eksperiment bez empirijske osnove (provere) nameće zaključak da; zemaljski blizanac prima svetlosne talase događaja na raketi sporijim tempom, pa time i duže vreme nego blizanac u raketi one sa Zemlje.
  Dakle svetlosni talasi koji su nosioci informacije o nekom događaju, po osnovnoj teoriji izgleda da imaju osobinu da utiču ne samo na potrebno vreme da se događaj vidi, nego utiču i na biološke procese. No niko ne postavlja pitanje, da li je to moguće? Osim bioloških procesa, treba objasniti kako se mogu izmeriti, sagledati ili uporediti dva različita vremena sa prostorom!? Gde je onda tu prisutan prostorno vremenski kontinuitet, koji bi trebao da postoji?
  Iz onoga što sledi u opisivanju prostora sa pet dimenzija, jasno je da različito vreme podrazumeva i različite prostore. To znači da ako postoje dva različita vremena, onda moraju da postoje i dva različita prostora! Ovo se logično nameće kao zaključak iz prostog razloga što; Položaj Zemlje ne može biti isti za vreme od 6 ili za vreme od 10 godina! Za bilo koje vreme Zemlja se nalazi u stalnom kretanju, tako da za ova dva vremena ona mora imati različite položaje u prostoru! Tako da ako postoje dva vremena, onda moraju da postoje i dva prostora. A to nije moguće ni opisati ni objasniti. Kako onda treba objasniti prostor u kome se dobija zaključak da se određeni procesi menjaju samo zato što se misaonim eksperimentom predviđa da postoji kretanje materije (svemirski brod) određanim delom brzine svetlosti? Zatim kako objasniti osobinu svetlosti da osim kao nosilac informacije (i energije) o nekom događaju, ona može uticati ne samo na njegovo viđenje, nego i na mnoge procese, iako realno na to ne može imati uticaja!?

  Efekat asimetrije u paradoksu je da zemaljski blizanac posmatra manje događaja koji se dešavaju na raketi, nego što blizanac na raketi posmatra događaja na Zemlji za vreme celog putovanja. Smatra se da se ova asimetrija odnosi i na proces starenja. Ipak na osnovu pomenutih detalja pitanje je; Da li je svetlost kao nosilac informacije o događajima u stanju da utiče na biološke procese koji će izmeniti proces starenja? Analogija ovom pitanju bilo bi sledeće; Da li ako koristimo brži internet i u mogućnosti smo da za manje vremena saznamo mnogo više informacija, to utiče na proces starenja? U smislu da onaj ko ima mogućnost da primi mnogo više informacija trebalo bi da bude manje ostareo, u odnosu na nekog ko njih ima znatno manje.

  Sve ovo što se navodi oko viđenja toka događaja koji zavise od svetlosti, odnosno njene brzine, može i da opstane. Ali kako je moguće da svetlost koja jeste nosilac informacije o viđenju i toku događaja, može uticati na proces starenja kod blizanaca?
  Ako proces starenja zavisi od brzine svetlosti, onda možemo reći da će svemirski putnik biti manje ostareo od onih koji ga čekaju. No da li usporenje vremena koje je uslovljeno kašnjenjem svetlosti, može da bude i usporenje starenja?! Iz toga se ne može izuzeti činjenica da svemirski brod treba da ima masu ne veću od mase snopa svetlosti, iste veličine, da bi imao bar sličnu brzinu. I ako zamislimo da ima pogon sličan pogonu zvezda koje zrače svetlost! Da li je onda usporenje vremena (viđenje događaja) isto što i usporenje starenja?

  Usporenje vremena usled brzine koju ima brod sa putnikom možda je misaono moguće. Ali ne celokupnog vremena koje postoji u sistemu koji posmatramo, već samo izvan sistema koji posmatramo. Znači da je sistem koji posmatramo, vezan za određeni i realni prostor, tako da usporenje starenja u tome sistemu nije moguće kroz realno sagledavanje. To je moguće jedino u posmatranju izvan određenog sistema i prostora, a takvo je bilo ono što je opisano u paradoksu blizanaca. Zato u tom opisu i postoje dva različita vremena, koja bi osnovi značila da postoje i dva različita prostora.

  U tome opisu usporenje vremena usled brzine koju ima brod sa putnikom samo je misaono moguće. Kako to izgleda moguće je jedino misaono zamisliti, ali ne i realno ostvariti! Ako brod ide ka Zemlji brzinom koja je upola jednaka svetlosnoj, onda putnik u njemu vidi događaje na Zemlji ubrzanim tokom, jer ide u susret svetlosti koja jeste njihov nosilac. Tako izgleda da se vreme menja, dobijajući ubrzan tok. A putnik bi trebalo manje da ostari jer sve događaje vidi za manje vremena.

  Da li to znači da proces starenja, putnika u brodu zavisi od onoga što može da vidi? Da li to znači da svetlost koja je nosilac informacija o događajima, ima uticaja na njegovo starenje? Teško je to zamisliti, osim ako to svetlost (ne) čini svojim elektromagnetnim svojstvima. Znači proces starenja se ne menja, niti svetlost može - znatno da utiče na to. Samo je protok informacija brži pa je vreme za njihovo prikupljanje manje! Sledi da se putnik, odnosno brod, nalazi u sistemu gde je tok informacija ubrzan. “Slično čoveku koji može koristiti različite sisteme za internet (prenos informacija). Postoje sistemi koji su znatno brži od drugih. Tako da onaj ko koristi brži internet, može imati pregled više informacija za manje vremena, ali to ne znači da se njegov proces starenja smanjio“! Znači da sve ono što je polazna osnova se ne menja, pa ni proces starenja. Glavna osnova je da dinamika koja postoji u prostoru utiče da se sve menja za bilo koji period vremena. Upravo to ne dozvoljava da postoje dva vremena, koja se podrazumavaju sa različitim starenjem, zato što dinamika prostora (kretanje), podrazumeva da je to jedan prostor koji se stalno menja. Takav prostor ne bi mogao da se menja, usled određenih brzina kretanja (osim misaono), sa kojima može da utiče na biološke ili druge procese, ma kolika da je njihova vrednost! Jedino što bi putnik bio u stanju da za manje vremena, sagleda više informacija o sistemu odakle je krenuo (ili ka kojem ide). Manje vremena u odnosu na ono koje postoji izvan njegovog sistema, gde je to vreme znatno duže, ali ne i u okviru određenog sistema koji je zatvoren i uslovljen realnim (prostorno vremenskim) kontinuitetom!

  To može da znači da se ni za blizance sve osnovno ne menja, pa ni starenje. Samo jedan od njih je u stanju da za manje vremena, sagleda više informacija o sistemu odakle je krenuo (ili ka kojem ide). Manje vremena u odnosu na ono koje postoji izvan njegovog opažanja - sistema, gde to vreme može da izgleda duže! Ono može da izgleda duže samo na osnovu subjektivnog shvatanja, koja su postojala o paradoksu blizanaca, u kojem se svetlost nije sagledavala kao nosilac informacije! Subjektivno se sagledavalo samo rastojanje koje je zavisilo od brzine svetlosti, a nije se uzimalo u obzir da je svetlost osnovni nosilac informacije o događajima. Tako da ako je ona nosilac informacije, onda se neki biološki ili drugi procesi ne mogu uslovljavati količinom ili brzinom korištenih – viđenih informacija.

  Samo vreme je fizička veličina, koja se često koristi kao mera, ali način na koji se ona koristi, nikako ne može biti opisni deo celog kosmosa. Vreme može da se koristi za opis samo onog dela kosmosa koji donekle zna čovek. Zato je vreme, onakvo kakvim ga mi znamo, može biti samo ljudska tvorevina! Ono ne može biti isto za ceo kosmos, jer u njemu ima mnogo mesta na koja čovek još ne može da zaviri, a kako bi onda mogao da ga izmeri i realno opiše? Mada bi čovek i to želeo, pa makar i pogrešno, na osnovu svojih predstava o skučenom prostoru koji zna. Dovoljno je pomenuti da u našem planetarnom sistemu ne postoji nijedna planeta sa sličnim trajanjem dana i noći. Što znači da bi na njima vreme koje mi imamo i koristimo, bilo potpuno drugačije i izmenjeno. -Ako bi možda nekada na nekoj od njih živeli, a koristili sadašnji način merenja vremena! A sve ono što opisujemo u kosmičkom prostoru koristeći naše vreme, zavisno je od svetlosti, ali i od njene brzine! Nekada je merenje vremena proisteklo iz dužine trajanja dana i noći. Sada je vreme zavisno od svetlosti, njene brzine i onoga što ona nosi kao informaciju, i to uglavnom u kosmičkim razmerima.
  Mogućnost da postoji inteligencija koja ima znanje da sagleda ceo kosmos je velika. Ali je mala šansa da se njihova merna jedinica za merenje vremena, koristi na isti ili sličan način kao što to koriste ljudi na Zemlji!!

  U jednačini gde je C brzina svetlosti, sve je zavisno od nje! Razlika u dobijenom vremenu između jednog i drugog posmatrača u osnovi zavisi od brzine svetlosti, a ne od brzine raketa. Zato što svetlost jeste nosilac informacije o viđenom događaju. Razlika koja nastaje u vremenu postoji upravo zbog svetlosti i rastojanja koje ona treba da savlada! Zato je njena prateća osobina da bude nosilac informacije. Ali šta će biti sa vremenom ako (u nekoj budućnosti) informacija može da ima veću brzinu od svetlosne. U slučaju da se otkriju čestice ili delovi materije koji će da prevaziđu tu brzinu. O tome se već govorilo i pisalo.

Početak stranice

Nazad   Početak   Sledeća