GLAVNA STRANA

Svetlost

Paradoks

Nosilac informacije

Uticaj na starenje

Merenje brzine

Spektar

Energija

Izvor Svetlosti

Dobijanje energije

Promet materije i energije

Kako je počelo

Gradnja materije

Vodonik

 


ANALOGIJA

Uvod - Analogija
Slika kakvu nismo videli
Kopernikova revolucija
Gledali smo sa pogrešnog mesta
Višedimenzionalni prostor
Ekvatorijalna izbočina
Postoje i komete
Nastanak kometa
Sunčev sistem i nastanak kometa
Međuzvezdano poreklo kometa
Nemoguće orbite
"Pluton planete"
Kretanje planeta u obliku rozeta
PRECESIJA
Ledeno doba
Promena položaja polova
Menjanje magnetnih polova
PANGEA Prostiranje kopna
Analogija, Simetrija, Proporcija
GRAĐA ATOMA
Elektronski oblak
Analogija kretanja


5 DIMENZIJA
SVETLOST

ESEJI

MISLI

PRIČE

NOVELA

POEZIJA


5 dimenzija

MATERIJA i ENERGIJA

  Svuda dokle god može dopre svojim pogledom čovek oko sebe registruje i vidi da postoji materija. Međutim materija nije jedino što ispunjava prostor u kome i čovek postoji. Osim materije u celokupnom prostoru postoji i energija za koju se, uz malo bolje analiziranje može reći da je daleko prisutnija u odnosu na materiju. Energija nije ništa drugo do materija koja je tokom određenih procesa transformisana iz materije u energiju. Prilikom transformacije materije događaju se takvi procesi u kojima sama materija gubi osobine koje je ranije imala, a dobija sasvim drugačije osobine u odnosu na one koje je imala u svom materijalnom obliku. Tako da ako se sagledavaju materija i energija zajedno, shvata se da je to ipak jedna celina koja u osnovi nije deljiva, osim u slučaju kada se opisuju ili definišu njihove osobine. Da nema materije ne bi bilo ni energije i obratno da ne postoji energija koja uslovljava kretanje materije, ali i njene transformacije, ne bi ni ona sama mogla da postoji.

  Detaljnom analizom materije i energije uočava se određena pravilnost koje ih objedinjuje, a od čega zavise njihove osobine. Ta pravilnost se ogleda u tome da materija ima svoje oblike u fizičkim telima koja imaju određene dimenzije. Iz toga dalje sledi da i energija mora imati svoje oblike u određenim dimenzijama. Od tih dimenzija zavise i njihove osobine sa kojima se one ispoljavaju! Granica između materije i energije može jedino da zavisi upravo od dimenzija; Na osnovu toga moguće je zaključiti da; Ako osobine materija zavise od dimenzija, logično je da i osobine energije zavise o onih delova materije (čestica) koji prenose energiju! U suštini, energija jeste materija, ali su njene osobine izmenjene upravo zato što su pre-nosioci energije izuzetno malih dimenzija!
  Ako nosioci energije imaju svoje dimenzije, onda je logično da ovih dimenzija zavise i njene osobine! Koliko oblika energije mogu da se definišu, toliko oblika dimenzija mogu i treba da postoje! Svaki oblik energije može da ima materiju (čestice) određenih dimenzija ili da bude kombinacija (sklop) više približno istih ili različitih!
  Zato je preko potrebno odrediti stvarne dimenzije (veličinu) materije kada ona počinje da se oblikuje i pretvara u energiju. Ovo naizgled može biti teško jedino u onom trenu kada treba precizno odrediti granicu između materije i energije. Budući da je tu granicu teško definisati, moguće je doći u zabunu, gde se određeni oblici i dimenzije materije mogu smatrati za energiju, ili obratno da se neki oblici energije smatraju za materiju. Pošto ovu granicu nije moguće precizno definisati, onda je na osnovu toga logično zaključiti da se pojedine čestice kao najmanji delovi materije smatraju za energiju i jesu prenosioci energije. Međutim onog trena kada materija ili energija više nije čestica ona postaje nešto drugo! Šta je to u šta se pretvaraju materija ili energija koja više nije čestica?
  Materija ili energija onda kada više nije čestica, ona postaje talas! Dakle materija koja više nije čestica postaje energija koja se prenosi putem talasa! Ovi talasi imaju različite dužine, tako da će od njihovih talasnih dužina zavisiti i osobine energije (talasa). Iz toga dalje sledi da su talasi manjih dimenzija, pa zato kao takvi mogu imati drugačije osobine u odnosu na čestice. A jedna od tih osobina je da moraju imati i veće brzine prostiranja (kretanja) kroz prostor! Energija manjih talasnih dužina ima veću pokretljivost u prostoru! A ova pokretljivost ne zavisi samo od talasnih dužina, koje u suštini određuju dimenzije talasa (energije), nego i od njihove brzine kretanja ili prostiranja! Iz svega navedenog sledi da; različite talasne dužine imaju različite brzine kretanja!

  Veličine kojima se opisuju talasi jesu:
  Talasna dužina je rastojanje koje pređe talas, za vreme dok data čestica napravi jednu oscilaciju (za jedan period).
  Brzina talasa i njegovo prostiranje zavise od dužine talasa i frekvencije oscilovanja, (jednaka je proizvodu talasne dužine i broju oscilacija u jedinici vremena (frekvencije oscilovanja)).

  Iz ovih definicija se vidi da nije moguće deliti izraz čestice od talasa, no ipak po osobinama koje mogu imati određeni oblici materije, a koji se tranformišu u energiju, sigurno je da postoji period kada se neka od čestica, po osobinama koje ima, transformiše u talas (a zavise od dužina talasa ili brzina kojom one ili oni prenose energiju)! Ipak iako postoje definisane različite dužine talasa, nigde nije definasano da od ovih različitih dužina može da zavise brzine prostiranja talasa! Da li je onda moguće da različite talasne dužine imaju iste brzine kretanja ili prostiranja?
  Logično bi bilo da u zavisnosti od talasnih dužina zavisi i brzina prostiranja talasa, jer sama definicija navodi da brzina talasa zavisi od talasnih dužina i broja oscilacija u određenom vremenu.

  U zavisnosti od pravca oscilovanja čestica, u odnosu na pravac njihovog kretanja, talasi mogu biti:
  1. Transverzalni i 2. Longitudinalni. Kod Transverzalnih talasa, čestice sredine osciluju normalno na pravac kretanja talasa.
  Dok kod Longitudinalnih talasa, čestice osciluju u pravcu kretanja talasa. Za razliku od transverzalnih koji postoje samo kod čvrstog stanja, longitudinalni talasi se manifestuju u sva tri agregatna stanja?

  Osim matematičkog definisanja i opisa talasa, mogu se sagledati talasi i po fizičkim osobinama koje imaju. Najviše rasprostranjeni i najprisutniji poznati talasi su:

ELEKTROMAGNETNI TALASI

  -Kod ovih talasa, Električno polje je normalno na magnetno i oba polja su normalna na pravac prostiranja talasa (elektromagnetni talas je transverzalan).
  -Elongacija električnog jednaka je elongaciji magnetnog polja.
  -Električno i magnetno polja osciluju u fazi.
  Ako se za navodi da EM talas koji je transverzalan postoji samo kod čvrstog stanja, da li je onda i svetlost kao deo EM talasa transverzalan talas? Budući da se prostire kroz sredinu koja uglavnom nije u čvrstom stanju, to treba da znači da svetlost takođe i uglavnom ima osobine longitudinalnih talasa!

  Karakteristike EM talasa su;
  • Brzina EM talasa se odnosi na brzinu kojom se talas prostire. Najveća brzina smatra se da je u vakumu, c = 300 000 km/s. Iako nikada nije merena u uslovima gde postoji vakum, ipak ova brzina se smatra da je najveća?
  • U drugim sredinama je manja, a zavisi od magnetnih i električnih osobina date sredine. Mada se radio talasi uglavnom koriste u sredini gde atmosfera može da utiče na njihovu brzinu, ova brzina nikada nije merena, tako da se smatra da je jednaka, ista ili slična najvećoj koja je trenutno definisana.

  EM talasom se prenosi energija od izvora talasa, (a ne prenosi se masa), iz čega se vidi da energija zavisi od talasa. Intenzitet talasa se definiše kao energija koju talas prenese u sekundi, po jedinici površine normalnoj na pravac prostiranja talasa.
  • I= snaga/površina (W/m2)   • snaga=energija/vreme

  Svi poznati talasi prenose energiju kroz prostor? Elektromagnetni talasi prenose specijalni oblik energije koji se opštim imenom naziva zračenje. Primeri ove energije su svetlosni talasi, radio-talasi, mikrotalasi i X-zraci (rentgen). Zračenje se prostire i kroz vakum, gde izgleda da nema nikakve materije, ali zato ima ogromnih količina energije od koje zavisi ustrojstvo i opstanak materije u obliku koji je poznat. Smatra se da svi elektromagnetni talasi, uključujući i svetlost, putuju kroz vakum brzinom od 300 000 kilometara u sekundi, iako ova brzina nikada nije merena u vakumu.

  EM Talasi su podeljeni u spektar koji obuhvata sve EM talase. Pod spektrom se podrazumeva raspodela po energijama (frekvencijama, ili talasnim dužinama). Smatra se da je priroda svih EM talasa ista(?), ali su njihove energije i frekvencije u širokom opsegu. Ako su njihovi izvori vrlo različiti, što podrazumeva raspodelu sa različitim energijama (frekvencijama, ili talasnim dužinama), kako je onda moguće da priroda svih EM talasa bude jednaka?
  Delovi elektromagnetnog spektra imaju vrlo različite izvore, kao i interakciju sa materijom. Zbog toga imaju različite efekte na materiju ili žive organizme, kao i način detekcije. Iz toga sledi da različiti delovi EM spektra, koji imaju različite energetske potencijale, odnosno prenose različite oblike energije, ne mogu imati jednake osobine! Zbog toga se i njihova priroda razlikuje!

  Ekvivalentnost materije i energije često može da izgleda (kao da je) uopštena, ako se smatra da se različiti energetski potencijali uvek prenose jednakom brzinom! Ne može se dobiti jednaka količina energije od kilograma uglja ili od kilograma uranijuma! Građa materije (atoma) od koje su sačinjeni različiti izvori energije, uzrokuju da se dobijaju različite količine energije. Ako količina energije koja se dobija zavisi od izvora iz kojeg je ona nastala, onda ova energija ne može uvek da se prenosi česticama ili talasima jednakom brzinom. Tako da način na koji se energija prenosi, zavisi od osobina čestica ili talasa putem kojih se prenosi! Budući da različiti izvori energije oslobađaju zračenje različith talasnih dužina, onda izgleda logično da njihova brzina prostiranja ne može uvek biti jednaka. Zato, zračenja koja imaju različite talasne dužine, moraju da imaju različite brzine prostiranja (kretanja)!
  Na osnovu toga sledi da; Zračenje manjih talasnih dužina imaju veću prodornu moć, zato što je i njihova brzina prostiranja veća. Zbog toga trebalo bi da izgleda logično da; X (rentgen) i gama zraci prolaze kroz tkiva i materiju, ne samo zato što imaju manje talasne dužine, nego zato što u isto vreme imaju i veću brzinu prostiranja, pa zato i veću prodornost. Prost primer bio bi da, auto koji ide brzinom od 20 km/h, ne može da probije zid, jedino bi sa tom brzinom auto bio delimično oštećen. No kada se auto kreće brzinom od preko 100 km/h, sigurno je da može da probije i prođe kroz zid, što zavisi od kakvog je materijala ovaj urađen ili izgrađen. Dakle auto koji je sinonim za česticu ili talas, ima veću prodornost ako ima veću brzinu, čak i ako su njegove dimenzije ili masa isti. Međutim ovde se navodi da čestica ili talas imaju manje dimenzije (talasne dužine), pa bi uporedo sa time auto manjih dimenzija imao i veću prodornost.

  Sa povećanjem brzine kretanja povećava se i broj oscilacija u jedinici vremena, što znači da talasi koji su pre-nosioci visoke energije, mora da imaju i visoke frekvencije. Sa ovim frekvencijama je Tesla radio i imao nameru da putem njih ostvari bežični prenos energije. On 1899. godine dolazi u Kolorado Springs, gde na visini od 2000 metara gradi laboratoriju. Za svoje eksperimente napravio je posebni visokofrekventni transformator bez jezgra, (Teslinu zavojnicu), koji je mogao dati napon do 12 miliona volti i frekvenciju do nekoliko stotina hiljada hertza. Prve patente svog transformatora, koji nema metalno jezgro, dobio je još 1891. godine. U to doba, Tesla otkriva postojanje stacionarnih talasa oko Zemljine kugle, koje namerava da upotrebi za bežični prenos električne energije. Tada je na daljini od 40 kilometara upalio par stotina sijalica koje nisu bile povezane žicom, a koje su pojedinačno osvetljavale krug od oko 40 metara. U isto vreme uspeo je napraviti 35-metarske kuglaste munje, sa kojima je uzrokovao kratke spojeve u električnoj mreži, zbog čega je pod pritiskom građana morao sa napusti svoju laboratoriju. Za ove kuglaste munje se smatra da su u stanju plazme, a smatra se da to stanje postoji i na Suncu, iz čega mogu da se naslute neke sličnosti u nastajanju energije. Iz toga sledi da i energija koja nastaje na Suncu mora biti ili jeste elektromagnetne prirode.
  Tesla je radio sa veoma visokim frekvencijama, tako da je potpuno izvesno da je uz pomoć struja visoke frekvencije mogao da dobije i oslobodi EM talase velike brzine, koji su po njegovim navodima prelazili brzinu svetlosti, za više od pola njene vrednosti, i to u ono vreme kada njena brzina još nije bila definisana.

  Zapravo bila je donekle i određena, ako se uzme u obzir da je i Maksvel odredio brzinu elektromagnetnih talasa na vrednost od 310 740 km/s, u koju je kasnije uračunata i svetlost. Godine 1864. Maksvel je objavio rezultate svojih matematičkih istraživanja električnih vibracija. Pokazao je da bi neke električne vibracije mogle izazvati stvaranje električnih talasa koji se prostiru kroz prostor. Tada je izračunao i brzinu kojom bi ti talasi trebali da se kreću. Dobijena vrednost za brzinu bila je bliska kasnije izmerenoj brzini svetlosti. Na osnovu svojih istraživanja Maksvel je nakon toga, potpuno ispravno, zaključio da svetlost nije ništa drugo nego jedan specijalan tip njegovih elektromagnetnih talasa.
  Kako tada nije navedeno za koji deo EM spektra je izračunata dobijena vrednost, smatra se da je bio blizu da odredi brzinu svetlosti. Međutim, ako je tada merena brzina talasa u koje ne spada svetlost, ali joj je veoma bliska, to ne znači da je on pogrešio. Iz toga sledi da; brzina talasa koji imaju približne talasne dužine, imaju i brzine prostiranja koje su približno iste. No situacija je potpuno drugačija, ako se upoređuju talasne dužine koje se nalaze na samim krajevima EM spektra!
  Radio talasi imaju u mnogome različite talasne dužine u odnosu na X i gama zračenje. Njihove talasne dužine uslovljavaju da energija koju ovi talasi prenose ima veliku razliku po jačini (intezitetu) te energije. Kako energija zavisi od materije iz koje nastaje onda je izvesno da različita materija ne može da oslobodi jednake količine energije. Samim tim energija koja nastaje transformisanjem materije ne može imati jednake elementarne čestice kojima se prenosi energija. Tako da sa sve većim potencijalima energije koja može da se oslobodi, čestice gube osnovne osobine materije (ali i zadržavaju neka svojstva, zbog čega energija zavisi od sastava materije) i postaju talasi koji imaju znatno manje talasne dužine, ali se zato njihova brzina prostiranja povećava. Ujedno sa njihovom većom brzinom povećava se i njihova frekvencija, ali i prodornost, pa zato mogu da prođu kroz znatno veće ili jače prepreke koje mogu da se nađu na njihovom putu.

  Na osnovu ovde navedenog, može se zaključiti da materija i energija imaju stalnu međusobnu uslovljenost. Iz toga se vidi da potencijali energije zavise od potencijala materije. Osobine materije transformišu se u osobine energije, gde su ove osobine u mnogome zavisne od načina transformacije, odnosno pretvaranja jednog u drugo. Međutim ono što ne postoji kao poznato u prirodi, jeste da se ne događa obrnuti proces, u kome energija može da se pretvori u materiju. Iz tog razloga postoji i velika sumnja u to da je moguće ostvariti putovanje većim delom brzine svetlosti, jer to bi možda bilo moguće ostvariti, samo ako postoji i obratni proces, u kome se energija vraća u obličje materije iz koje je nastala. A o tome će biti više detalja u nekom budućem tekstu.

Početak stranice

Sledeća

Kontakt adresa: vuniko@gmail.com