GLAVNA STRANA

  Dimenzije prostora

  Vreme

  Dimenzija više

  Brzina

  Prostor

  Vreme i brzina

  Povezanost vremena i brzine

  Putanje planeta

  Prikazivanje dimenzija prostora

  Pet dimenzija

  Kordinatni sistem



cita

cita

cita

cita

cita

Kretanje tela u jedinici vremena jeste brzina.
Sa povećanjem brzine skraćuje se vreme.

 BRZINA 

  Kosmički prostor je nemoguće zamisliti bez kretanja. Sva kretanja koja postoje mere se i definišu brzinom. Tako da nijedno telo ma gde se nalazilo u prostoru nikada nije u stanju mirovanja. Fizička tela se uvek nalaze u kretanju, bez obzira da li je to kretanje direkno ili je uzrokovano delovanjem i kretanjem drugog tela. Zato svako telo ima neku brzinu kretanja bez obzira gde se nalazi.
  Brzina se meri pređenim rastojanjem u jedinici vremena što je i definisano u fizici kao; Kretanje tela u jedinici vremena jeste brzina. Izgleda prilično neobično kako je vreme uspelo da se odvoji od brzine i postane jednom od dimenzija prostora, dok je brzina ostala da bude samo mera. Razlog tome može da bude naše subjektivno posmatranje prostora i događaja u njemu, iz pozicije u kojoj se smatra da mirujemo. Odnosno da su kretanja kojih smo malo svesni, tako mala prema kretanjima u kosmičkom prostoru da su i zanemarena. Zato su sva ostala kretanja izvedena u odnosu na tu poziciju. No iz predhodnog vidimo da to nije tako. Bez obzira koliko naša brzina bila mala, moramo znati da to nije jedina brzina.
  Položaj za koji mi smatramo da je nepromenjiv ako se ne krećemo, može biti i posledica toga da se nalazimo na površini Zemlje, gde se sam prostor na površini ne menja. Taj prostor i jeste jedan nepokretni sistem. No sama pomisao da se Zemlja nalazi u kretanju oblikuje naše shvatanje tog sistema u pokretni sistem. Takav pokretni sistem daje nam sliku prostora koji je promenjiv!
  Postoje tela koja su nosioci kretanja, a njihovu brzinu prenose drugom telu koje je manje brzine ili veličine. Zemlja uslovljava da se brzina svakog tela na njenoj površini uveća za brzinu kretanja koju ona ima oko Sunca. Zvezde uslovljaju da planete imaju dodatnu brzinu, osim svojih, jer su one nosioci kretanja u svom sistemu. Iz ovoga postoje termini nosioci kretanja i sistemi. Zemlja je nosic kretanja u svom sistemu. Sunce (zvezda) je nosioc kretanja u svom mnogo većem sistemu. Dok galaksije imaju mnogo zvezda u kojima postoje mnoge brzine i kretanja, u kojima je galaksija nosilac kretanja. Pojam sistema se preslikava na dimenzije prostora koji treba da se sagledava za svako posmatranje ili analiziranje, bez obzira na veličinu tela ili mesto gde se ono nalazi.

  Sa povećanjem brzine skraćuje se vreme. Ono vreme za koje možemo videti neki događaj. U ono doba kada je vreme postalo dimenzija, smatralo da je brzina svetlosti granica preko koje se ne bi moglo preći. Od nje je zavisilo kada ćemo videti određeni događaj u blizini ili na površini zvezda. Ali kako je nauka napredovala, otkrivene su i čestice kao delovi materije, koji prevazilaze brzinu svetlosti. Po tome bi trebalo da se preispitaju sve one teorije i formule koje su se držale početne (osnovne) ideje da se brzina svetlosti ne može biti prevaziđena.
  Ipak bez obzira kolika je stvarna brzina čija vrednost bi se mogla definisati ili ograničiti, svakome je jasno da će od brzine uvek zavisiti i vreme! Ove dve mere, vrednosti ili dimenzije se nikako ne mogu razdvajati. Uvek će važiti ono što je napred navedeno da; sa povećanjem brzine skraćuje se vreme. Isto tako važi i obratno, da će se vreme povećavati ako se brzina smanjuje. Na toj osnovi i nastaje ideja o paradoksu blizanaca, gde se razmišlja o brzini koja se uvećava i približava svetlosnoj, dok u istom slučaju vreme se skraćuje, za jednog od dva navedena blizanca.
  Ako je opis koji služi za paradoks blizanaca, osnova koja se često navodi, isti taj primer služi i za to da se dokaže kako je skraćivanje vremena zavisno od brzine. U ovom slučaju od one brzine koja se približava brzini svetlosti. Uz to ovaj misaoni opis za paradoks sa vremenom nije ograničen samo na vreme i brzinu koji su u uzajamnoj vezi, već se to odnosi i na ceo prostor. Tako da jedino u njihovom celokupnom sagledavanju može opstajati pojam prostorno-vremenski kontinuitet.
  Zapravo sa većom brzinom veća je i promena položaja tela u prostoru. Samim tim i prostor je podložan većim promenama ako u njemu postoje kretanja sa većim brzinama. Po tome znači da; vreme je mnogo više vezano sa brzinom nego li za osnovne tri dimenzije prostora. Prve tri dimenzije prostora opisuju smer (u pravcima) kretanja tela, vreme opisuje trajanje nekog kretanja, a brzina intezitet kretanja!

  Poznato je da položaj tela u prostoru za različita vremena jeste različit! To je upravo posledica kretanja koje svako telo mora da ima, bilo da je brzina samostalna ili ne. Sledi da, za bilo koju promenu vremena, nastaje promena ne samo položaja tela u prostoru, nego se promenio i sam prostor. Prostor nikako ne može biti isti, upravo zbog brzina koje opisuju kretanje svih tela koja postoje u njemu. Sledi da; Za različita vremena i prostor je različit, u onolikoj meri kolika je brzina tela, u onom delu prostora koji je predmet posmatranja.
  Celovitost postaje potpuna. Vreme, Brzina i Prostor jesu jedinstveni u smislu da svi zavise jedno od drugog. Oni postaju neodvojivo povezani u celinu, gde bi izostajanje bilo kog elementa narušilo ispravnu sliku celine!

Nazad   Početak   Sledeća