GLAVNA STRANA

  Peti element

  Put kroz vreme

  Susret

  Leptirica

  Vizija

  Potraga

  Jeti

  Bitka

  Skok

  Igra na sreću

ČOVEK SA OSTRVA



cita

cita

cita

cita

cita


analogija


SVETLOST

  Jedne potpuno vedre noći, koja isključuje mogućnost elementarne nepogode, nastala je svetlost, onda kada se niko tome nije nadao.
  ***
  Dan je bio lep, sunce i proleće zajedno, sve se budi, a zelenilo postaje sve bujnije.
  Dva mlađa čoveka, sa manje od po 30 godina, hodali su putem uz brdo, ka vikendici jednog od njih. Put je bio posut krupnim peskom, nekim šljunkom, koji se mešao sa zemljom što se za vreme kiše pretvarala u blato. Tog dana je bilo suvo, pa je put bio bez blata i lako su hodali. Džoni je imao vikendicu na vrhu brda. Nju je izgradio njegov deda, da bi imao gde da čuva alat za obradu vinograda i voćaka, ali i da prespava ako zatreba. Zgrada nije bila veća od dve sobe, a umesto krova imala je ploču koja je bila malo nagnuta da bi voda mogla da se sliva niz nju. Na kapiji od ograde stojao je natpis: „Na prodaju vinograd sa vikendicom“. Kad su stigli do kapije, Velja je primetio:
  -Izgleda da ćeš ti morati da prihvatiš rad oko vinograda i voćaka kojih ovde ima.
  -I ja bih to prodao, da ne postoji razlog zbog kojeg smo došli ovamo. To vredi više od novca koji bi dobili prodajom svega što je ovde.
  -Da, znam da se zanimaš elektrikom, mada se za to nisi školovao. A pomagao sam ti od prošle godine oko tvog uređaja, koji si pravio. Naravno više fizički i moralno, da ne kažem i materijalno, ako je trebalo, nego li stručno, pošto se ne razumem u to. Ja bih se skoro složio sa tvojim dedom, koji je govorio da je to gubljenje vremena, i da je bolje kada bi znao obrađivati vinograd.

  Stigli su do zgrade ali nisu ušli unutra. Umesto toga popeli su se uz metalne stepenice, na ploču koja je bila umesto krova. U gornjem desnom uglu, više prema sredini ploče, postojala je gomila nečega veličine stola, koja je bila pokrivena ceradom od kamiona. Pomerili su gredice i kamenje, koje je pritiskalo ceradu da je vetar ne bi oduvao. Zatim su povukli ceradu sa gomile koju je ona pokrivala.
  -Auuu,.. Džoni ovde kao da je udario grom!
  Ispod cerade se nalazio aparat, koji se sastojao od transformatora, kalemova i kablova koji su ih spajali. Većina kablova je bila skupljena u deo koji liči na kontrolnu tablu. Sa donje strane je bio podmetač od drveta i gume koji je bio izolacija. To je podizalo jednu stranu aparata, da bi bio u vodoravnom položaju, jer je krov-ploča bio nagnut. Dimenzije aparata su bile kao od manjeg stola. Dužine oko 1,5 m, širine oko metar i visine skoro metar.
  Sve to što su otkrili nije izgledalo nimalo dobro. Po izgledu to je bilo nalik na mesto posle udara groma. Kablovi su svi nagoreli, a kroz progorelu izolaciju nazirale su se bakarne žice. Pocrneli kalemovi kao da su ugljenisani, a žice i listovi transformatora su pokidani virili u svim pravcima. Pored aparata su stajale dve bakarne šipke, debljine palca i dužine od po dva metra. Bile su savijene nalik na otopljene sveće.
  -Nešto slično se i dogodilo, kada sam pre deset dana uključio aparat. Nisam znao koliko opterećenje on može da izdrži i koliko dugo da bude uključen.
  -Nisi bio fer. Verovatno sam ja najviše znao o ovom uređaju, a.., uz to sam ti pomagao oko njega, a ti nisi sačekao da se vratim i budem prisutan te noći.
  -Izvini, znao sam da bi voleo da vidiš ono što se desilo te noći, ali mesec dana nisi bio ovde, a nisi se javljao. Tako da sam ja bio nestrpljiv da probam i vidim da li aparat funkcioniše, jer sam čekao dugo, da vreme bude povoljno. A tih noći bila je prava prilika za probu, pa sam odlučio da uključim aparat.
  -Nije potrebno da se izvinjavaš, to što je bilo ne može se vratiti. Objasni mi samo, šta se desilo te noći i kakva je bila ta svetlost? Pričao si mi nešto o tome, ali ja nisam pažljivo pratio.
  - - -
  Noć, tiha i mirna, obasjana sjajem zvezda bez njihovog pratioca meseca. Lelujavi povetarac davao je uobičajenu i osvežavajuću draž večeri. Noć obasjana zvezdama i osvežena povetarcem, obuhvatila je u svoj zagrljaj grad od nekih 100 hiljada stanovnika. Bližila se ponoć i grad je polako tonuo u noćni odmor. Još su samo mlađi i oni najuporniji tumarali po ulicama ili sedeli negde u društvu.
  Da je neko pogledao u pravcu juga, na brdo u blizini grada, ugledao bi neobičan prizor. No to sigurno niko namerno nije uradio, a još manje je slučaj imao šansu da se to desi. Zato niko nije ni video ono što je sledilo tog trenutka. Od vrha brda, tako se činilo, pa pravo uvis do podnožja zvezda, treperila je svetlost nalik na munju. No ona nije prestajala da se gasi. Naprotiv trag munje, koji se uvijao i poskakivao, postade znatno svetliji i tamo gde se završavao, pri vrhu, bio je sve širi. Kao ustalasalo more širila se svetlost na vrhu munje, dok je ona počela da bledi usled sve jače svetlosti.
  Prošlo je nekoliko trenutaka od pojave munje, ali se nije čulo ništa što bi je pratilo nalik na grmljavinu ili slično. Jedino što se moglo čuti, da je neko pažljivije slušao, bilo je pucketanje i zujanje nalik na slabo električno pražnjenje. Sekunde su prolazile, a svetlost je pri vrhu munje sve više i više svetlela. Usled toga je i osvetljena površina bila sve šira. Grad je bio sve više osvetljen, kako se svetlost sa juga širila i postajala sve jača. Munja iz koje je svetlost potekla više se nije ni videla, jer svetlost je bila tako jaka da je progutala munju.
  Sve se brzo odvijalo pa niko nije ni shvatio odakle je ova neobična pojava počela. Za manje od dvadesetak sekundi, od pojave munje, ceo grad je bio obasjan svetlošću. Videlo se svuda po gradu skoro kao po danu. Jedino sunca nije bilo nigde na vidiku. A zvezde su se izgubile na nebu, ustupajući mesto nastaloj svetlosti.
    Ljudi na ulicama su se sa zanimanjem okretali oko sebe, gledajući uvis i pokušavajući da shvate šta se to događa. Oni koji su neobičnu pojavu videli iz svojih soba, pojurili su napolje. Gde je bilo više njih u sobi, oni su se zaglavljivali na vratima, jer su u jednom (istom) trenu krenuli napolje. Neki su potrčali prema prozorima, da bi videli odakle svetlost dolazi.
  Bilo je onih koji su počeli da govore kako je svanuo novi dan. Nisu to rekli u šali, nego što je to svako mislio ozbiljno. Najviše su bili zbunjeni oni koji su spavali, pa ih je svetlost probudila. Mađu njima je bilo onih koji su radili prepodne, pa kad bi videli svetlo napolje kao da je uveliko dan, poskakali bi iz svojih kreveta. Čudili su se kako su mogli da prespavaju tako dugo i da ne čuju budilnik. Još više su bili u čudu kada bi pogledali na sat. Nisu mogli da poveruju da je podne. - U stvari bila je ponoć. - Neki od njih, uzeli bi sat i sa njime išli iz sobe u drugu sobu, pa pogledali u druge satove. No i oni su pokazivali slično vreme. Ko je izašao napolje ili pogledao kroz prozor, pa kako je sat pokazivao podne, a napolju nije bilo sunca, još više je bio u čudu ne znajući u šta da veruje. Da li u sat koji pokazuje podne, ili u dan bez sunca, koji nosi svežinu jutra.
  Za nekoliko minuta, skoro ceo grad je bio svestan iznenadne svetlosti, osim malobrojnih koji su još uvek čvrsto spavali. Ljudi su pitali jedni druge;
  „Šta se to dešava?
  Kako je ovo počelo? Kad je počelo?
  Zna li ko da objasni šta se događa.“
  Glasovi su se mešali i gubili u grupama ljudi, koji su davali svoje viđenje nastale pojave. Poneko se setio pa je isključio svetlo jer se videlo kao danju. Kako je vreme prolazilo pitanja je bilo sve više, ali niko nije znao da odgovori na njih.
  Prošlo je više minuta od kako je svetlost obasjala grad i okolinu. A svetlost se videla na velikoj daljini u krugu oko grada, jer je noć bila tiha i mirna. Iznenada je svetlost počela da jenjava, kao dan koji se ubrzano gasi. Za desetak sekundi svetlost se ugasila i nestala u mraku koji je nastupio umesto nje. Jedino su zvezde svojim treperenjem u noći, razbijale monotoniju mraka.
  Tek što su se bili privikli na svetlost, ljudi na ulicama i unutar prostorija gde su se zatekli, sa negodovanjem i iznenađenjem su dočekali normalnu pojavu. Noć sa tamom i zvezdama. Još dugo je nastavljena rasprava o fenomenu koji se dogodio te noći. Ni oni što su radili, nisu se vratili odmah u krevet da odmaraju. Još neko vreme su pokušavali da utvrde tačno doba dana, i da srede misli uznemirene zbog neobičnog događaja. Dan koji je bio na pomolu, a tek je počeo od ponoći, donosio je niz novih detalja i prepričavanja.
  Već sa prvim informacijama, vesti o iznenadnoj svetlosti su zauzimale posebno mesto. Mada niko ništa nije objasnio, svi su uglavnom prepričavali neobičan događaj ili davali svoje viđenje. Tokom dana rastao je broj onih koji su čuli o „svetlosti“ te noći. Vest se širila izvan granica zemlje u kojoj se nalazi grad.
  Na kraju dana nije bilo programa, radija, ili dnevnih novina, a da nisu komentarisali događaj od predhodne večeri. Neko je pretpostavio da bi i narednih noći moglo ista pojava da se ponovi. Na žalost, onih koji su se tome nadali, to se nije ponovilo, iako su nekoliko narednih noći bile slične predhodnoj.
  - - -
  Sledećih dana rastao je broj ljudi koji su čuli za pojavu svetlosti, kao i broj onih koji su davali objašnjenje ovog fenomena. Kako su se za ovu pojavu zainteresovali ljudi sa raznih strana i različitih profila znanja, to su objašnjenja pojave svetlosti bila različita. Ona su bila bez ikakvog reda ili povezanosti.
  Bilo je onih koji su davali laka objašnjenja. Po njima je, oblak nekog nepoznatog gasa ušao u zemljinu atmosferu i sagorevao. Dok je gas sagorevao to je davalo svetlost, koja je trajala sve dok gas nije izgoreo.
  Između mnogih dato je i tumačenje da je, došlo do deformisanja dimenzija prostora i vremena. Zato je između njih bilo moguće ostvariti putovanje na razna mesta u prostoru, za ono vreme, dok je trajala svetlost. Ili je neko iz drugih dimenzija, šta god to značilo, prešao u našu prostorno vremensku dimenziju. Za prelaz iz jedne dimenzije u drugu, bilo je potrebno vreme i energija, koji su trajali onoliko dugo koliko je trajala i svetlost.
  Postojala su razna i mistična objašnjenja koja su se brzo zaboravila. No posle deset dana od pojave svetlosti u noći, došlo je do opadanja popularnosti nastalog fenomena. Veliki broj analiza i objašnjenja, preko medija, smanjivao je interesovanje. Ništa novo nije rečeno, a nije se našlo pravo objašnjenje za uzrok fenomena. Verovatno nikad ne može biti ni razjašnjen, jer se sve u vezi sa pojavom svetlosti, vezivalo za popularnost, slavu, ili moć, koju bi dobili, oni koji bi otkrili uzrok te pojave.
  - - -
  Nakon deset dana, u blizini grada gde se javila svetlost, vodio se razgovor za rešenje koje su mnogi tražili. Na brdu nedalako od grada, dva prijatelja su znali o čemu govore, za razliku od mnogo učenih, koji nisu znali o čemu govore, iako su se trudili da to objasne.
  -Kao što rekoh nema potrebe da se pravdaš i izvinjavaš, ali treba da mi bolje objasniš, šta se desilo te noći pre desetak dana. Kako je došlo do stvaranja svetlosti. Pričao si mi nešto o tome, ali ja nisam pažljivo slušao, jer sam.., sumnjao.
  -Hmm.., da, kako je došlo do formiranja svetlosti? To je osnova svega onoga što se tada desilo.., pa evo ponoviću to što sam ti ranije govorio, dok smo radili na uređaju. Siguran sam da me sada bolje pratiš.
  Rekao je Džoni pokazujući rukom na zadimljenu gomilu, onoga što je nekada bio uređaj. Nastavio je brzo nakon što je u mislima sredio sliku o čemu treba da priča.
  -Ovako, u donjim slojevima atmosfere usled vazdušnog pritiska, nalazi se gušći sloj vazduha. Dok je u gornjim slojevima vazduh mnogo ređi. Izvedeni su eksperimenti koji su razređene gasove, u cevima pod niskim pritiskom, kao što je i vazduh u gornjim slojevima atmosfere, doveli u stanje da daju svetlost. To je izvedeno tako što cevi nikako nisu bile vezane nekim provodnikom za izvor električne energije. Za takve eksperimente nisu korišćene obične struje, one niske frekvencije, već su korišćene struje velike ili visoke frekvencije. Znaš to je ono, mnogo veći broj oscilacija u jedinici vremena.
  Eto na većim visinama u atmosferi, gasovi i vazduh se nalaze u stanju, kao i gasovi u delimično ispražnjenim cevima. Zato bi oni mogli da posluže kao dobar provodnik struje visoke frekvencije. Potrebno je „samo“ proizvesti struje visoke frekvencije, pa putem odgovarajućih provodnika i antena, usmeriti njihovo pražnjenje u gornje slojeve atmosfere ili vazduha. Na taj način pomoću dovoljno jakog napona koji bi proizveo struje visoke frekvencije, one bi mogle da jonizuju vazduh i gasove u njemu. Oni onda dolaze u pobuđeno stanje i daju osvetlenje. Tako bi mogao da se izgradi ceo jedan sistem osvetljenja, koji bi bio svetskih razmera. Proticanje dovoljne količine elektriciteta u podesnom obliku, kroz gornje slojeve atmosfere, učinili bi da vazduh svetli. Cela bi planeta bila džinovska svetiljka, i nebo bi noću bilo potpuno osvetljeno. Ne bi bilo potrebno da imamo svetla po ulicama, na stanicama, lukama ili bilo gde drugo, osim kada su nepogode ili niska oblačnost. Svaka noć bila bi svetla kao dan.
  -Pa.., to bi bilo fenomenalno! Zar tvoj uređaj nije mogao da ima veće osvetlenje? Hoću reći osvetljena je bila površina samo našeg grada.
  -Da bi se struja visoke frekvencije dovela u gornje slojeve atmosfere na većoj površini, potreban je veliki uređaj koji bi imao i veliku snagu. Normalno takav uređaj bi tražio i velika ulaganja, koja nama nisu na raspolaganju, kao i veću preciznost u svojoj izgradnji. Zato bi jednostavnije bilo da se za manje oblasti, izgrade manji aparati nalik na ovaj. Više takvih aparata bi moglo da osvetljava i veću oblast. Sve dok postoje uslovi za to, kao što su noći bez nepogoda ili niskih gustih oblaka, kroz koje svetlost ne bi mogla da se probije. No i ovaj mali aparat nije još formiran u takvom obliku, da u dužem intervalu vremena proizvodi potrebne struje, koji bi njih, preko antene usmeravao u gornje slojeve vazduha, gde je on razređen jer je pod nižim pritiskom. Kao što vidiš prvi takav uređaj je u jadnom stanju, pa je pitanje da li će na osnovu njega moći da se napravi sličan aparat, boljih mogućnosti.
  -Zar nisi pravio šeme na osnovu kojih bi konstruisao „svetlosni uređej“?
  -Jesam, ali samo bitnih detalja, dok je kompletna šema samo u mojoj glavi. A na osnovu toga, biće potrebno vremena i novca, da bi se napravio aparat sličnih ili boljih kvaliteta. Kamo sreće da mogu da ga osposobim sa dosadašnjim mogućnostima.
  -Znači nije samo pitanje vremena, kada ćeš usavršiti svoj uređaj, jer potrebno je mnogo više od toga. Nego možeš li mi opisati šta se desilo te noći, kada si uključio uređaj?
  Pokazujući rukom na nagoreli aparat, Velja je to pitao, jer to je želeo da sazna, još od momenta kada je naslutio stvarni uzrok pojave svetlosti, o kojoj se mnogo pričalo. Tada nije ni mislio da će saznati pravu prirodu tog fenomena. Nije slutio da to ima veze sa uređajem koji je njegov drug gradio. Ali sada je imao priliku da ceo događaj od te noći sazna iz prve ruke.
  - - -
  -Počelo je sa pripremama koje sam uradio. Ovamo sam došao pre mraka, da bih povezao aparat na izvor energije koji je trebalo da ga startuje. Posle toga bi aparat sam proizvodio potrebnu količinu energije za sopstveni rad. Izvor energije su četiri akomulatora koja sam povezao izolovanim provodnicima za aparat. Sada su ti provodnici skinuti i oni se nagoreli nalaze dole pored akomulatora. Posle povezivanja aparata sa izvorom energije, čekao sam da pritisnem komande na kontrolnoj tabli i da uređaj počne da radi. Ili da ne radi, ako sam negde pogrešio u konstruisanju. U osnovi negde i jesam, jer bi sada aparat bio čitav, da sam tačno izračunao ili predvideo količinu opterećenja koju može da izdrži. Komande nisam dirao, sve do pred ponoć, jer sam tada nameravao da uključim aparat. Sa baterijskom lampom u ruci i fenjerom pored kontrolne table, nestrpljivo sam proveravao veze, spojeve i stabilnost celog sklopa. Cimao sam i antenu na sve strane, da proverim njenu stabilnost. To su one bakarne žice koje su se savile od toplote. -Znači pošto si sve pripremio, ti si aktivirao komande i startovao aparat u ponoć?
  -To je bilo nekoliko minuta pred ponoć. Pogledao sam na sat kad je bilo sedam osam minuta do ponoći. Posle toga sam aktivirao komande kojima je napravljen spoj između izvora energije i osnovnog transformatora na ,svetlosnom uređaju’. Ono što se tada dogodilo nateralo me je da pomislim da je ceo trud bio uzalud. Aparat je u početku davao znake rada, jedino zujanjem i ponekom varnicom. Pomišljao sam da pritisnem dugme za prekid rada aparata, odnosno za isključivanje dovoda energije. No u tome me je preduhitrilo varničenje na vrhu antene. Uskoro su se varnice pretvorile u krivudavu liniju, koja se penjala ka zvezdama. Postepeno je ova linija postajala sve deblja i sve više skakala uvis. Za par minuta imala je debljinu palca i nemirno se bacala u prostoru. Oko nje je bilo niz manjih linija, koje su se kao žile vezivale za nju kao glavnu arteriju. Mene je u tom trenutku obuzelo uzbuđenje.
  No to nije bio kraj, mnogo toga je tek sledilo. Struja koja je davala ovu liniju postepeno je rasla, pa je ona postajala sve deblja i šira. Ceo ovaj proces je tekao bez ikakve buke, i nije bilo ničeg nalik na neki oblik grmljavine ili sličnog. To se obično dešava prilikom pražnjenja velike energije, a što znači da ova energija nije velika. Umesto buke jedino što se moglo čuti bilo je zujanje i pucketanje. Vrlo brzo je linija poprimila oblik munje koja se nije gasila. Zatim se za dvadesetak sekundi munja izgubila u svetlosti koja je nastala pri njenom vrhu. Ta svetlost se širila u prostoru. Verovatno je tada veći deo grada bio svestan svetlosti koja ga je oslobodila mraka. No to kako je ona došla ili kako je nastala niko nije znao, ni tada a ni sada desetinu dana od te noći.
  -Džoni, zašto nisi objavio ono što si uradio sa svojim „svetlosnim uređajem“, nego si dozvolio da se naprave razne priče i teorije o svetlosti iz te noći, koje nemaju nikakve veze sa stvarnim događajem?
  -Pa najverovatnije bi i moja teorija ili priča, bila prihvaćena kao jedna od mnogih u nizu. S tom razlikom što bi bila realnija od mnogih drugih, barem po mom mišljenju. Pošto ne mogu da ponovim eksperiment kojim bih potvrdio svoju priču, to bi bile reči bez dela. Mada postoji još bolji razlog o kome sam često razmišljao dok sam radio na izgradnji aparata. To je problem druge prirode, a ne samo konstrukcije. Pitanje je, koliko bi ovakav uređaj mogao da utiče na poboljšanje kvaliteta života? Da li je ljudima potrebno još nešto, što bi umesto za poboljšanje života, moglo da se upotrebi za sebične ciljeve? Za bogaćenje pojedinaca, za dominaciju jačih nad slabijima ili za ratne ciljeve i industriju. Znamo da sve ono što je novo i po pravilu napredno, u nauci i tehnici, najpre se modifikuje za ratne ciljeve. Pa dokle tako!? Da li uopšte ima smisla tragati za nečim novim, ako bi to bilo na štetu čoveka?
  -Da zaista si u pravu, žalosno je što mnogi genijalni izumi, najčešće bivaju iskorišćeni na način koji ne može da se nazove razumnim. A još manje humanim, iako neki razumno pokušavaju da opravdaju svoje nehumane postupke. Recimo korišćenje atomske energije, bilo je oblikovano tako da je ona sada na veliku štetu čoveka. Sada je to velika pretnja čovečanstvu, koje je sebi nametnulo strah od atomske energije i oružja, koje je koncetrisano u nuklearnom arsenalu.
  -Nažalost iako su mnogi toga svesni, ne trude se mnogo da protiv toga nešto učine. Oni koji dižu glas protiv tog oružja, slabo se čuju u odnosu na glas onih, koji pomoću njega žele da zadrže dominaciju i nadmoć u svetu punom nepotrebnog stradanja. Nego, da ne ulazimo u te probleme, već da nastavim priču o svetlosti.
  Kad je svetlost dobila punu snagu, grad je odavde bio vidljiv kao danju. Jedino što nije bilo sunca, pa je to nagoveštavala noćna svežina svojom prisutnošću. Gledao sam odavde i okretao se na sve strane, svuda je svetlost obasjala okolinu. Video se ceo grad sa ove strane brda, a videla su se i sela sa one strane. Možeš zamisliti kako je to bilo u ponoć razgledati okolinu odavde.
  Kao da čeka neki odgovor on zastade za trenutak, ali kako Velja nije imao ni pitanje niti komentar, nastavi dalje.
  -Taman sam se počeo diviti tom jedinstvenom noćnom pejsažu, desilo se ono što mi je pokvarilo uživanje za celo veče. Najpre sam osetio miris nalik na nagorelu plastiku, a nekoliko trenutaka nakon toga se čuo zvuk kao da voda ključa, posle čega je usledila detonacija ravna eksploziji bombe. Od te iznenadne eksplozije poskočio sam kao mačka kada je iznenada pojuri besan pas. Mislio sam da su mi to zadnji trenuci, da će me eksplozija razneti. Drhtavim nogama došao sam do stepenica, i brzo se spustio nadole. Kad je ostala samo glava da mi viri iznad njih, pogledao sam u aparat, koji se dimio i dobrim delom goreo. Od toga plamena sam ga i mogao videti, jer je svetlost prestala da postoji u momentu eksplozije, koja je kao prekidač isključila svetlost. Jedino što sam tada mogao učiniti, pošto sam se malo pribrao, jeste da gasim plamen da se ne širi. Kad sam ugasio plamen na aparatu, primetio sam da ima još svetla. Misleći da se još nešto možda zapalilo, pogledao sam okolo i shvatio da fenjer još gori i osvetljava okolinu. Njega sam ostavio sa strane posle pojave svetlosti, pa ga nisam ni ugasio. Ni baterijsku lampu nisam gasio, ali ona je verovatno stradala usled svega što se desilo oko nje. Eto.., tako se završio moj eksperiment. Potpuno neslavno, sa upropašćenim aparatom, sa stresom od straha zbog eksplozije i sa nikakvom nadoknadom za sve to.
  -E.., stvarno si zaslužio nagradu za sve to. Mogu da zamislim šta si sve preživeo, skoro kao da si bio u ratu. Zaista, nisi imao sreće ovaj put, nadajmo se da će sledeći pokušaj biti sa mnogo više sreće. Ako si uopšte nameran da ponovo aktiviraš „uređaj“, jer sada imaš iskustvo koje ti omogućava da ga mnogo lakše napraviš.
  -To, zavisi od mnogo razloga, kojih može biti mnogo, bitnih ili manje bitnih. Bitno je ono što sam pre nekoliko trenutaka naveo za primer, a to je mogućnost zloupotrebe izuma, za neljudske i sebične ciljeve. Apsolutno je nemoguće to isključiti, sve dok postoji kod ljudi svest, kakva je sada. Možda, kada se promeni nivo svesti kod većine, možemo očekivati da se ovakav ili slični i veći izumi, mogu koristiti za dobrobit i napredak ljudi. Još jedan od bitnih razloga bi moglo da bude i to što bi veče ili noć bez oblačnosti, izgubila svoju draž koja je u gradovima mnogo manje primetna. A to je noć obasjana sjajem zvezda, sa mesecom ili bez njega!
  -Da, to stvarno ima svoju lepotu, za one koji su navikli da se dive takvim noćima. Da uživaju u čarima koje imaju i daju noći obasjane zvezdama.
  Dva druga su zaključili razgovor o događaju od pre desetak dana i uzeli da razčiste posledice toga. Dok su to radili još uvek su razmišljali o noćima bez mesečine ili zvezda, čiji bi sjaj zamenila neka druga svetlost. Mogla je ta svetlost da ima neku svoju draž i lepotu, ali je nikada ne bi imala u svom prirodnom obliku!

  Zaista da li bi noć
  mogla istu sliku da daje,
  ako u njoj nema meseca i zvezda da sjaje?

  Da li bi noći mogle istu sliku da daju
  ako u njima nema onog
  što je nalik mesečevom i zvedanom sjaju?

Početak strane