GLAVNA STRANA

  Peti element

  Put kroz vreme

  Susret

  Leptirica

  Vizija

  Potraga

  Jeti

  Bitka

  Skok

  Igra na sreću

ČOVEK SA OSTRVA



cita

cita

cita

cita

cita

POTRAGA

  Čovek je sa nestrpljenjem čekao da se pojavi prizor koji odavno nije gledao. Sećao se kad je kao mlađi pilot izveo svoje prve letove blizu Zemlje. Uvek kada je od nje odlazio ili se njoj vraćao divio se prizoru koji vidi iz svoje kabine. Posle više decenija lutanja vraća se njoj i očekuje da ugleda ono što je ostavilo neizbrisiv trag u njegovom obimnom sećanju. Zašli su u senku i to je umanjilo snagu Sunca koje sakriva Zemlju od pogleda. U trenu kad je pogled ispred njih bio jasniji čovek poskoči.

  Zujanje pogonskog dela se utiša pa su ljudi mirno gledali u plavi biser koji se ukaza ispred njih. Većina su bili zadivljeni onim što posmatraju, svesni da u školjci mlečnog puta gledaju Zemlju, koja liči na tamnoplavi biser išaran beličastim pramenovima.

  Ponesen tim prizorom čovek progovori.
  -Smatrali su da je Venera sestra bliznakinja Zemlji. No imao sam prilike da vidim planete koje joj mogu biti još veće ili bliže sestre. No ipak među svima, ona je jedina, ma koliko bilo onih koje su joj slične. Gledajte već se vidi ono što nema nijedna planeta.

n.tera

  Ljudi su tada počeli da naslućuju u plavetnilu koje vide velike količine vode, koje nigde nema u istom odnosu prema kopnu. To je održavalo život koji postoji na Zemlji, pa nigde drugo ne mogu da se nađu slični oblici života, čak ni ako se naprave veštački uslovi.

  -Sigurno neko želi da nasluti svet koji mu je blizak po sećanju na mesto rođenja. Ma gde da ste se rodili, ne može vam odmoći moje mišljenje.

  -Spremni smo da ga čujemo gospodine.

  -Da vam kažem ono bitno, da to znate vi koji ste na početku većih putovanja. Posao me je odveo do drugih zvezda u potrazi za sirovinama i energijom. Iako sam njih tražio i nalazio, video sam ono što malo ko može da vidi. Video sam planete koje okružuju oblaci od isparenja sa njihovih površina. Oni su jednako lepši po boji koju imaju kao i po oblicima koje naprave struje koje ih nose. Neke boje su lepše pa ne mogu da se uporede sa bojom oblaka na Zemlji, ali.., svi oni su bili bez života u njima. Jedino ovde iz oblaka nastaje život koji buja u biljkama da bi se iz njih preneo u ostali živi svet.

  Stari pilot zastade kao da se priseća nekih detalja.

  -Nisu samo oblaci oni koji daju život, jer ima drugih isparenja i gasova koji čine da nebo uvek ima nežno plavu boju. Mada sam video nebo koje je imalo lepšu boju, kao svetlocrveno nebo ili ljubičasto sa prelivima u lila, ipak tamo odakle gledah to nebo, nisam mogao da opstanem bez zaštitne opreme. Život koji postoji u tim uslovima, za nas je jednako otrovan kao i gasovi u tom okruženju.

  Pomenuh da sam mnogo puta tražio sirovine, no nekada sam našao mnogo dragog kamenja. Ono je moglo da se skuplja po površini kao obično kamenje, ali njegova vrednost onda je lako padala. U odnosu na njih jedina vrednost koja nikada ne sme da opadne, iako je možda bila okrnjena slabom svesti ljudi. To je vrednost koju ima Zemlja i ono što na njoj postoji. Na njoj je dato sve ono što treba da bi život na njoj opstajao, kako nekada tako i sada kada se širi van nje. U svemu što sam tražio i nalazio bilo je mnogo vrednosti, mnogo različitosti. Ipak od svega najdraže mi je ono za šta mi iskustvo kaže da uvek treba biti na početku. U svemu što sam tražio najvrednije je, lepota koju sada vidimo pred nama. To znam uz godine koje su me tome naučile. U stvari svo vreme mojeg dugog lutanja, ja sam bio u potrazi za takvom lepotom.

  -Molimo pilote na brodu „Dedal“ da nam daju podatke poslednjeg boravka na Zemlji kako bi vas pronašli u arhivi. Nismo mogli da vas nađemo dugi niz godina unazad. Auuh.., evo ovo je bilo baš davno, čak dvehiljadeos...

  Bio je glas iz kontrole leta, koja vrši rutinsku proveru. Glas se utišao jer je mlađi pilot pritisnuo taster i preuzeo obavezu da preda podatke o ljudima na brodu. Za to vreme stari pilot je gledao kako tamnoplava lopta postaje sve veća i jasnije se raspoznaje njena površina. Dok to gleda, mislio je na godine koje su prošle, od kojih se osećao stariji. Zapita se, koliko će još puta da pogleda Zemlju koja je uvek u najboljim godinama. Ožiljci koje su joj naneli ljudi polako su se lečili, od vremena kada je sav otpad na njoj počeo da se razlaže u ono od čega je nastao. Otada više nije bilo zagađivanja, a njene rane su se zalečile. Energija se dobijala na bolji način bez štetnih materija koje dugo ostaju da kontaminiraju sredinu gde se odlože. Zemlja se vraćala u svoju najbolju mladost koju je nekad imala. Ponesen mislima o lepšem izgledu koji ona ima, stari pilot se oseti svežim. Vraćao se sećanjem u dane mladosti koje je proveo na Zemlji, to mu daje osećaj snage koju je tada imao.