GLAVNA STRANA

  Peti element

  Put kroz vreme

  Susret

  Leptirica

  Vizija

  Potraga

  Jeti

  Bitka

  Skok

  Igra na sreću

ČOVEK SA OSTRVA



cita

cita

cita

cita

cita


analogija

PUT KROZ VREME

  -Stvarno!? To znači da si ti.., da je ovo.., da ste vi iz drugog vremena.., verovatno iz budućeg, jer se u prošlosti nije ostvarilo nijedno putovanje kroz vreme.., ili možda jeste? Mislim.., da li je neko ranije izveo neki eksperiment, kojim je otišao u drugo vreme?
  Bio je vidno uzbuđen i uznemiren Nidžo.
  -Da se ne mučiš, odmah ću ti reći da dolazim iz vremena koje za tebe tek sledi.
  Nidžo je otvorenih usta, slušao Andreja dok priča.
  -Za mene ovo vreme je već prošlo! Mada, kada bi ostao i mnogo puta se vratio na mesto gde sam sada, ono nikad ne bi bilo isto. Naime sigurno je da postoje odstupanja koja se nikada ne mogu ponoviti. To ću ti već objasniti. Ranije koliko je meni poznato.., pre nas niko nije ostvario ovakav put, a da je to bilo planirano. Ili možda jeste, kao što sam reče, ali nije se vratio da o tome svedoči. Nadam se da se to meni neće desiti, jer za sada ne vidim nikakav kvar, koji bi me omeo da se vratim na mesto odakle sam došao. Ako se i ne bi vratio, ja sam svedok, da je put kroz vreme ipak ostvaren. To je ostvareno uz drugačiju teoriju, u odnosu na onu koja je postojala pre nego što je ovaj eksperiment započet i urađen. Da bi se nešto ostvarilo u praksi, osnova treba biti teorijski dobro zasnovana. Ne znam možeš li da pratiš ono što bih ti rekao, o dopuni nekadašnje teorije?
  -Aa.., pa mogu da se potrudim da razumem to o čemu govoriš.
  Trgao se iz razmišljanja Nidžo.
  -Verujem da nešto mogu uklopiti na osnovu onoga što sam čitao i ponekad slušao o tome.
  -Dobro, tehničke pojedinosti ne verujem da mogu biti jasne laiku, pa neću o njima da govorim. O teoriji ću reći ono bitno. Pre Anštajnove teorije vreme nije bilo deo ili dimenzija prostora, već je smatrano da je ono isto za sve posmatrače, bez obzira gde se oni nalaze u prostoru. Međutim na velikim rastojanjima, koja se mere svetlosnim godinama, za različite posmatrače vreme je različito. Nije isto rastojanje od Zemlje do Betelgeze ili do Aldeberana, pa bi događaj koji se desio na Zemlji, bio viđen u različita vremena na ostala dva mesta. Sa povećanjem udaljenosti raste i vremenski jaz. Zato je vreme postalo bitna dimenzija i od tada prostor ima četiri dimenzije. Tri prostorne i vreme kao četvrta. Nakon toga se javljaju i ideje o putovanju kroz vreme kao kroz prostor. Ma koliko tehnički pokušaji bili dobro izvedeni, da se ostvari putovanje u vremenu nije uspelo. Najveći problem je bio, što teorijski nije bio dobro zasnovan bilo koji pokušaj.
  -Hoćeš da kažeš da su sve muke oko ostvarenja ovog cilja, bile zbog loše teorije.
  -Ne baš zbog loše, već zbog nepotpune! Slušaj pažljivo. Osim četiri dimenzije koje su se stalno pominjale, za mogućnost puta kroz vreme, važna je još jedna dimenzija. Ona je uvek bila tu, ali je niko nije video. Baš kao što se svakom desilo, da nekad traži neku stvar, a ona mu bukvalno celo vreme stoji pred očima. To znači da još jedan element ulazi u osnovu za put kroz vreme. To je peti element. Da bi te naveo da misliš o njemu postaviću ti pitanje. Da li se mi sada krećemo?
  Nidžo se zbuni, bez da mnogo razmišlja, pogleda oko sebe, pa kako vidi da su pored vozila koje stoji, reče skromno.
  -Pa mi stojimo, ne krećemo se.
  -Hmm.., dobro, to što si rekao je slično onome, kad su smatrali da je vreme isto za sve posmatrače bez obzira gde se oni nalaze. To je bilo viđenje u užem smislu, svedeno na okvire životnog prostora u kome su male dimenzije kretanja. Eh, da stojimo ne moramo, možemo da sednemo i da odmorimo noge. Eno na onom stablu pored granja.
  Nekoliko metara od njih neko je isekao drvo koje je zaklanjalo voćnjak, da ne bi pravilo senku. Granje je okresao i bacio na gomilu, verovatno da bi ih zapalio kada se osuše. Stablo nije bilo veliko, a bilo je predvojeno na pola i stavljeno jedno pored drugog na par koraka. Krenuli su ka tom stablu i seli su jedan prema drugom, svako na po jedan deo stabla. Kad su seli Andrej je nastavio.
  -Ovako da počnem od osnovnog. Kretanje tela za određeno vreme jeste brzina. Iz tog sledi da su vreme i brzina neodvojivo povezani u celinu. Oni se ne mogu odvojiti a da jedno ili ono drugo ne izgubi svoju vrednost. No to se desilo kada je vreme postalo dimenzija prostora! Od tada o brzinama u prostoru se i ne misli celovito, već samo nezavisno, iako je sam prostor postao zavisan od vremena. Svako zna da svuda oko nas uvek postoje kretanja od kojih smo zavisni, mada za mnoga nismo svesni, jer ih obično ljudi posmatraju u užem smislu. Rekao sam da vreme u užem smislu, jeste naše svakodnevno viđenje. Međutim u kosmičkim razmerama, koja se mere svetlosnim godinama ono je potpuno drugačije viđeno i dobilo je širi smisao. Kada si rekao da mi stojimo, to je bilo viđenje u užem smislu, posmatrano u okviru uskog životnog prostora samo na Zemlji. U širem smislu, posmatrano u kosmičkim razmerama mi se nalazimo u kretanju. Tada dolazi do bitnog i proširenog sagledavanja, kada brzina opisuje sva kretanja, pa je onda i ona jednako potrebna kao i vreme.
  -Ja ne vidim kako se to mi nalazimo u kretanju ako sedimo, odnosno stojimo u mestu?
  -To je to što je prosto, stoji pred očima ali ga niko nije video. Gledano u kosmičkim razmerama, Zemlja se uvek nalazi u kretanju i to u okviru sunčevog sistema, a sa njim i u okviru galaksije i dalje. Kao što se i ostale planete nalaze u kretanju u odnosu na Sunce i ostale planete. Brzina kojom se Zemlja kreće, je oko 30 km. u sekundi. Sve ono što se nalazi na njenoj površini kreće se tom brzinom, bez obzira da li se nalazi u kretanju ili je u mirovanju. Ovo je bitna stvar vezana za kretanje kroz vreme. Sama brzina koju Zemlja ima je stvarno mala u odnosu na brzinu svetlosti. No pokazalo se da je ta brzina jako važna. Pre se mislilo da bi se putovanje u vremenu ostvarilo, samo pri velikim brzinama, bliskim brzini svetlosti. To nije tako pa je važna i manja brzina, kao što je kretanje Zemlje. Dokaz za to je moje postojanje u ovom vremenu.
  -Hmm.., to izgleda zaista prosto, ali kako je to bitno za putovanje kroz vreme.
  -Ti si nestrpljiv da rešiš bitni problem. Evo kako, za svaku sekundu vremena, Zemlja se nađe za oko 30 km. u drugom položaju u prostoru. Za četiri sekunde vremena biće oko 120 km. na drugom mestu u prostoru. Bitno je da li gledamo u prošlo ili buduće vreme. Za prošlo vreme mi se vraćamo za oko 120 km. u prostoru da bi videli događaj koji se tada desio. Znači da bi mogli da vidimo prošli događaj, ono što je bilo, mora da znamo i tačan položaj u prostoru za taj događaj. To isto važi i za ono što se dešava u budućem. Svako telo koje se nalazi u prostoru nalazi se u kretanju, bez obzira da li je to direkno ili indirekno, odnosno pod uticajem drugog tela. Svako kretanje ima svoju brzinu, te je stoga brzina bitna za određivanje položaja tela u prostoru i mesta događaja. Tako brzina postaje peti element. Zato se i mi u ovom trenutku direkno ne nalazimo u kretanju, jer stojimo i ničim se ne krećemo. Ali indirekno, mi se krećemo brzinom od oko 30 km. u sekundi, jer nas Zemlja vozi ili nosi tom brzinom.
  -Zaista, sada vidim kako je brzina bitna i.., skoro da ne verujem da je to tako prosto. Objasni mi kako je to peti element, tebi omogućio ili vama, jer si rekao da postoji tim koji je radio na ovom projektu, da se krećeš kroz vreme.
  -Sigurno da postoji tim sa kojim sam se ja našao ovde gde jesam. To su ljudi koji su se sa puno truda, mučili da ostvare ovaj projekat. Još od onog dana, kada je u jednom naučnom časopisu objavljena priča koja je ljude koji poznaju tu temu, stavila u žestoku raspravu. Bilo je to oko pojedinosti i detalja koji su u toj priči objavljeni. Ti detalji bili su vezani za peti element. Posle početnih polemika i kritika objavljene priče, počeli su da se formiraju timovi koji su ozbiljno uzeli u obzir peti element. Krenuli su sa novim proračunima koristeći novi element, kako u teoriji tako i u tehničkim detaljima. Počelo je nadmetanje između timova, i svaki tim je ljubomorno čuvao svoja istraživanja. Bojali su se da ih drugi ne preduhitre, ako bi kojim slučajem nešto od njih uzeli. Formirana je i institucija koja je pokušala da ujedini istraživanja svih timova. To ujedinjenje sabotirala je nudeći veliku nagradu za ostvareni uspeh u ovom projektu. Ja se moram vratiti, da bih uz svoje svedočenje i demostraciju, omogućio svom timu ne samo nagradu za ostvareni uspeh, već i ime u svetu nauke.
  Tu Andrej malo zastade kao da se nešto premišlja, pa pomisli da je bolje da nastavi bez izbegavanja stvarnih činjenica.
  - Nažalost izgleda da i velika dela u nauci ili u ma kojoj drugoj oblasti, nisu imuna od sebičnih ciljeva kao što su nagrada ili osvajanja slave. Još gore je to što ma koji naučni projekat, nije imun od upotrebe u vojne ciljeve. Zato se bojim da i ovaj projekat ne bude zloupotrebljen, umesto u korist čoveka, već na njegovu štetu. To se već desilo sa atomskom energijom, pokušajem kontrole meterološkog vremena za vojne ciljeve, genetska manipulacija za kreiranje supervojnika i mnogo čega drugog. To ne treba hommo sapiens sapiensu, već primitivnom čoveku koji se silom bori za proširenje svoje teritorije. Čovek još uvek nije ono sa čime sebe u nauci naziva!
  -To je za bedu istina, jer oni koji vode politiku, ne žele da se bore za opšte ciljeve, već vide samo svoje interese, koji su primitivni.., i oni i politika koju vode. Potpuno se slažem sa tobom, i nadam se da će u budućem ljudi koji imaju duha i koji se bave naukom, više uticati da se njihova nauka koristi jedino u korist ljudi. Zanima me ime onoga ko je napisao tu priču, koja je pokrenula razvoj ovog projekta, a i polemiku oko toga. On je možda taj ko zaslužuje ime u svetu nauke, kao i nagradu.
  -Na njegovu nesreću, a ne verujem da je tako hteo, priča nije objavljena pod pravim imenom autora. Dok je postojala rasprava oko iznetih detalja u toj priči, niko se nije javio kao autor te priče. Kad je počelo da se o njoj govori sa poštovanjem i hvaljenjem autora, javili su se mnogi koji i nisu umeli da objasne to što je u priči izneto. Tako smo ostali bez imena autora koji se možda i javio da objasni svoju priču, ali ga nisu shvatili na način na koji bi on hteo. Možda je zbog vremena koje je prošlo, od objavljivanja priče pa do njenog hvaljenja, autor doživeo nešto što ga je sprečilo da se predstavi.
  -Znači vama predstoji slava, koja možda pripada nekom drugom, koji je ostao nepoznat. Ah.., još mi nisi rekao kako vam je brzina kao peti elemenat, omogućila da teoriju ostvarite u paksi.
  -Pa da, malo sam pričao o mukama koje je naš tim imao. One su trajale više od deset godina, od momenta kad je objavljena priča pa do onog trena kada smo imali opremu koja je bila spremna za put u vremenu. Da li je stvarno bila spremna, videli smo kad smo manjeg majnuna poslali u drugo vreme. Njegov povratak namestili smo za deset minuta boravka u tom vremenu. Nismo ga mogli ostaviti duže, da ga neko ne bi našao i uzeo, ne znajući otkud on u neobičnom vozilu. Naravno bio je vezan, da ne bi napravio neki lom. Uz to snimali smo ga iznutra, a imali smo i kameru za snimanje napolju, mada nije ni puštan, jer ne bi imao ko da ga vrati unutra. Nemoj pogrešno da shvatiš, da smo njega mi videli u svom vremenu, dok je on bio u drugom. Ne nego smo njegov boravak tamo videli tek kad se vratio, na snimcima koje su zabeležile kamere. Sada je nemoguće pratiti događaj u drugom vremenu iz postojećeg vremena. Da li će to biti moguće, potpuno je neizvesno i ne verujem da je moguće.
  -Zašto baš majmun da bude prvi putnik kroz vreme?
  -Zato što je fizički najsličniji čoveku. Dobro si to rekao, izgleda da će „Čupko“ biti upamćen kao prvi putnik kroz vreme. Vratio se zdrav i vitalan, nesvesno koliko je važan zadatak obavio. Njegov povratak je bio montiran na deset minuta, dok je moj povratak određen na devedeset minuta, u slučaju da se meni nešto desi. Napominjem da sam se ja vratio baš u ono vreme kada je nastala priča koja je sve pokrenula.., mislim na ideju o petom elementu. Možda je ona i mnogo ranije nastala ali je tek u ovo vreme objavljena. Uh, ima još dosta toga oko ostvarenja ovog cilja, ali smo ograničeni vremenom. Zato da objasnim ono što si pitao; „kako je brzina omogućila put kroz vreme u praksi“?
  Evo kako; na osnovu četiri dimenzije koje su postojale, mogao je da se odredi položaj tela u prostoru. Ali samo u određenom trenutku koji je statičan. Kako god su zamislili da ostvare put u vremenu, oni koji su to pokušali nisu se odvajali od mesta eksperimenta. Ako bi nešto uradili, manifestacije toga nisu mogli da vide. Dok su se negde na drugom mestu, neki očevici čudili šta se to događa oko njih u njihovoj blizini. Da su uzeli u obzir i brzinu koju svi u eksperimentu imaju, bez obzira da li je to čovek koji izvodi eksperiment ili je to objekat sa kojim se izvodi eksperiment, morali bi da odrede položaj tela koji bi ono imalo za određeno vreme u prostoru. Na tom mestu treba biti neko ko će da prati manifestacije tog eksperimenta. Tako smo mi za svoje prve pokušaje, od recimo četiri sekunde, imali ljude koji će manifestacije eksperimenta da prate 120 km. unazad u prostoru za prošlo vreme, ili 120 km. unapred u prostoru za buduće vreme. To je moglo da se prati na površini Zemlje, do nekog vremenskog intervala koji nas je odvojio od njene površine. Ekvator je najveći obim Zemlje, što je značilo da do suprotnog kraja, možemo pratiti dešavanje na samoj površini. No ni to nije uvek na površini, jer to je obim Zemlje, što ne znači da se svaki događaj može pratiti na površini. To je nekih jedanest minuta vremena, ako bi računali samo vreme i brzinu koju ima Zemlja. Sve preko toga je moralo da se prati izvan površine, putem satelita koji su bili sve dalje od Zemlje. Bitno je bilo da se zna da; Kretanje u vremenu je kretanje i u prostoru, jer za različite intervale vremena položaj tela u prostoru zbog brzine koju ima, jeste različit. Ne možemo videti događaj u prošlom ili budućem, a da ostanemo na istom mestu u svom prostoru. Niti se možemo naći u drugom vremenu, a da ostanemo u istom prostoru!
 Andrej zastade zato što je rekao nešto veoma važno, ostavljajući svom sagovorniku vremena da o tome razmisli i u mislima shvati. Posle nekoliko trenutaka pauze on nastavi.

BlizuZemlje

  -Za moj put od nekih deset godina, unazad u vremenu, bilo je potrebno znati tačan položaj Zemlje u prostoru, da bih se našao na njenoj površini, a ne negde u svemiru u njenoj blizini. Kažem nekih, jer teško je u sekundu izračunati rastojanje u prostoru, pa ga zaokružujemo ili vremenom ili rastojanjem. Zato je i ovo vozilo tako masivno i zatvoreno, nalik na blindirano, da bi u njemu mogao opstati u slučaju da se nađem izvan površine, odnosno u svemiru. Ima i svoj pogon kojim bi mogao da se borim protiv gravitacije, i bezbedno se prizemljim. Na svu sreću proračuni su bili dosta tačni, jer sam se našao u neposrednoj blizini Zemlje. Morao sam aktivirati sopstveni pogon da bi se borio protiv gravitacije, koja me je u trenutku zgrabila i vukla ka Zemlji. Da je bilo samo nekoliko trenutaka zakašnjenja, verovatno bi se otvorio padobran, koji se automatski aktivira ako se pređe određena brzina u propadanju. Baš kao što to radi automat kod neiskusnih padobranaca, koji odreaguje na promenu pritiska. Našao sam se na nepoznatom terenu, jer znam da nisam krenuo sa brda na kojem se sada nalazim. To je odstupanje u odnosu na tačan položaj, gde bi trebalo da se nađem. Odnosno na mesto sa kojeg sam krenuo. To bi u ovom vremenu trebalo da bude prazan prostor, da bi se izbegla gužva ili panika koja bi nastala zbog neobičnog događaja. Što sam ipak uspeo da ostvarim.., osim ako ti nisi u panici.?
  Nidžo se osmehnu i odmahnu rukom u odrečnom smislu. Nije hteo ništa da komentariše da ne bi prekidao Andreja. Shvativši to Andrej nastavi.
  -Postoje odstupanja i u pogledu vremena, jer mi moj sat ništa ne znači i može da pokazuje bilo koje vreme u toku dana, a da se uopšte ne poklapa sa ovim. Zato i nisam znao koje je doba dana, da li je jutro ili je veče. Jedino što je bitno da znam je, još koliko imam vremena do aktiviranja mog povratka. Mada ja to mogu učiniti i ranije, što bi i uradio da sam se našao u svemiru daleko od Zemlje, ili da je nešto krenulo kako ne treba. Po mojoj štoperici ja sam u ovom vremenu skoro ceo sat. To i ti možeš potvrditi ako mi kažeš koliko je sati, jer sam te sreo desetak minuta posle mog prizemljenja. Tada si rekao da je bilo pet sati i četrnaest minuta koliko se ja sećam.
  Nidžo zavuče ruku u džep bluze i ispruži nogu jer nije mogao da dohvati sat koji mu je bio u džepu. Kako ni tad ne dohvati sat, ustade i onda izvuče sat. Pogleda na njega, pa reče, sedajući ponovo.
  -Da toliko je bilo, a sad je.., neki minut posle šest. Znači oko.., oko sat vremena. Imaš manje od pola sata da mi ispričaš još nešto.
  -Dobro, pošto nam se slažu proračuni, da ne gubimo vreme. Sada ti mogu nešto reći, što je još teorija, ali se razlikuje od onoga što se ranije mislilo. Odnosi se na putovanje kroz vreme. Bez verovanja u to, ne bi smeli da izvedemo ovaj put u vremenu. Zato, ako bi verovali da ćemo prisustvom u drugom vremenu promeniti tok događaja, onda je za svakog ko učini to, veliko pitanje da li će ta promena biti nabolje. To je još jedan problem na mogućnost korišćenja ove nauke, sa lošim ciljem, kao manipulaciju sa tokom događaja. Ipak za nas je bitna ona misao o putniku kroz vreme, koji bi onemogućio susret svojih roditelja pre nego što su se oni sreli. To je osnova za pitanje, je li moguće drastično da se promeni tok događaja. Ranije se mislilo, da ako bi neko otišao u prošlo vreme i omeo na neki način susret roditelja, ili bilo kog od predaka, verovatno bi prestao da postoji. To nije logično, niti je u skladu sa novim pogledom na putovanje u vremenu. Zato sada.., govorim za svoje vreme, za to se drugačije misli. Recimo kad bi neko ko je rođen ranije, otišao u vreme kada još nije bio rođen i uspeo u nameri da se roditelji ne sretnu ili neko od direknih predaka, šta bi se desilo sa njime?
  Andrej napravi malu pauzu, što Nidžo shvati kao pitanje koje je njemu upućeno i on bunovno promrmlja.
  -Pa otkud ja znam, verovatno bi nestao ili ispario.., ne znam kako?
  -To ti je dobro pitanje, „ne znam kako“. Ne bi to rekao da u podsvesti nemaš ideju koju sam ti nagovestio. Zaista kako čovek koji je fizički, od krvi i mesa, može tek tako da nestane. To bi možda moglo, ako bi postojala formula za nestajanje fizičkog tela. Ali u fizici kao nauci na osnovu iskustva, sa matematikom.., i drugim pratećim prirodnim naukama, to nije moguće. Zato, šta bi se desilo sa onom osobom koja bi se vratila pre svog rođenja i sprečila susret nekog od svojih predaka? Sigurno ne bi nestao ili ispario tek tako! Za sada o tome mislimo sledeće: Rođenje se dogodilo pre nego što je sprečen susret roditelja, znači vremenski predhodi njihovom razdvajanju, tako da potomak nastavlja svoje postojanje, iako događaji u budućem ne bi davali istu sliku, kao onda kada je otišao iz tog vremena. Uzrok njegovog postojanja je premešten iz jednog vremena u drugo. Ako bi nekako uticao na tok događaja, onih koje bi promenio, to bi bio deo njegove, a ne cele istorije. Mislimo da nije moguće da fizičko telo nestane, iako bi uzrok nekih promena bio premešten iz drugog vremena, iz onog odakle je došao. Ni ovo nije teorija koja ne podleže promeni, sve dokle se ne potvrdi u praksi.
 Andrej za trenutak zastade da bi prisetio još nečeg. Videći kako ga sagovornik nestrpljivo čeka on nastavi.
  -Postoji još jedna dobra postavka koja ima svoju težinu, mada direkno nije vezana za pretke ili potomke. No to se dobrim delom naslanja na ono što je ranije rečeno, jer svako putovanje kroz vreme, ipak ima velike veze između njih. Ova postavka je sa idejom da: Ako bi neko otišao u prošlo vreme u cilju da promeni deo istorije, on to ne bi mogao da učini, jer bi promenio samo svoju istoriju, koja bi bila drugačija samo za njega, kada bi hteo da se vrati u svoje vreme. Ono što je bila istorija pre njegovog odlaska ostala bi ista, samo on ne bi bio u njoj, jer je promenom reda događaja promenio svoju sudbinu. Ne može se menjati tok događaja lako, kao što ne može ni fizičko telo lako da ispari. Naravno ovde se nameće zaključak, da onda postoje vremena koja se razlikuju!? Da li se vreme može rasčlanjivati u nedogled, pitanje je koje će prestati samo onda kada se nešto od toga potvrdi u praksi. Moguća je kombinacija ovih postavki, pa tako onaj ko bi sprečio svoje pretke da se spoje, ne bi mogao da se vrati u istoriju i događaje koje je imao. Uzrok njegovog postojanja preneo bi se iz jednog vremena u drugo, ali bi to značilo da je ipak uticao na tok događaja. Smatramo da u praksi neće biti moguće po bilo čijoj volji putovanje kroz vreme, a još manje da se po nečijoj nameri utiče na događaje, koji bi se menjali!
  Andrej zastade, pogleda na svoj sat, pa lagano zavrte glavom.
  -Izgleda da je vreme da se rastajemo, po mom satu imam još.., oko dvanaest minuta do automatskog aktiviranja povratka. Pošto nismo predvideli mogućnost, da se produži moj boravak, moram se spremiti za povratak.
  Andrej ustade sa stabla na kojem je sedeo, pa poče da se isteže, da bi se povratio od dugog mirovanja. I Nidžo ustade, takođe se istežući uz komentar negodovanja.
  -Šteta što nemamo više vremena, voleo bi da saznam o drugim stvarima iz nauke i života, koji se menjaju uz nove teorije. Mada ti nisi iz daleke budućnosti, sigurno postoji mnogo toga što se menja u njoj.
  Andrej nije imao vremena da govori o promenama, koje zahvataju sve oblike života u budućem. Samo se nemo uputi ka vozilu pored puta. Ono je uveliko bilo obasjano zracima Sunca, jer je dan bio dosta odmakao.

  Prišli su do vozila za put kroz vreme. Andrej je obišao oko njega i pogledao da nema neki kvar na spoljašnjem delu, koji bi mogao da ugrozi povratak. Toga nije bilo, pa je mogao da se spremi za aktiviranje povratka. Prišao je do ulaznih vrata i otvorio ih. Kako je stojao pored njega, Nidžo je mogao da vidi deo unutrašnjosti vozila. Umesto volana postojala je palica kao kod aviona, kojom se upravljalo vozilom. Sav prednji deo pored palice bio je sa aparatima koji su imali skale i brojeve, pokazujući svakom ko je unutra, informacije o mestu na kom se nalazi, brzini ili o vremenu u kom se nalazi. Pored mesta pilota vozilom bilo je mesto za još jednu osobu. Nidžo pomisli da zbog nesigurnosti puta, niko više nije krenuo sa Andrejem. Pogleda kroz zatamnjena stakla, i zadivi se koliko se jasno vidi predeo kroz njih. Onda mu pogled pade na monitor ispod stakla kroz koja je gledao. On je bio na sredini prednje strane, tačno negde između dva sedišta. Pogleda na sliku koja je bila na monitoru, i udubi se kao da vidi nešto poznato, a ne može da ga prepozna. Kad shvati šta gleda, upita Andreja.
  -Da nije ovo na monitoru, karta sunčevog sistema.., samo nekako drugačije postavljena?
  Andrej pogleda, seti se da mu treba vreme da to objasni, a on ga nije imao, pa zato reče ukratko.
  -Jeste! To je mapa planeta oko Sunca, prikazana u trodimenzionalnom sistemu koji neki nazivaju i višedimenzionalnim. Na njoj može da se vidi analogija između mikrokosmosa i makrokosmosa. To je nešto novo što je nastalo možda u isto vreme kada i ideja o petom elementu. Ja sada nemam vremena o tome da ti govorim, ostaviću to za drugu priliku, ako se sretnemo.
  Andrej se smesti na mesto za palicom i ne želeći da prekida zanimanje posmatrača, poče da prebira po aparatima. Započeo je postupak za aktiviranje povratka, koji je mnogo puta izveo ranije. Pritiskao je tastere redosledom kog se sećao. Vozilo poskoči i poče ravnomerno da zuji, ne izbacujući izduvne gasove. Izgleda kao da radi bez sagorevanja, ili nosi baterije koje imaju snagu da startuju vozilo i da ga pokreću u prostoru.
  Andrej poče da namešta sigurnosne pojaseve, zaključavajući levu i desnu stranu, pa Nidžo shvati da je ostao samo još jedan taster za konačno aktiviranje. Zato krenu polako da se udaljava od vozila. Videći to Andrej umesto pozdrava reče:
  -Ne zaboravi ono što si danas čuo i video, možda ćeš sa onim što si shvatio, od onoga što sam ti pričao, učiniti neke promene koje će oplemeniti svet u kojem živiš i postojiš. Nadam se da će te promene biti na korist tebi kao i meni. Ostaj zdravo!
  Kako Nidžo podiže ruku u znak pozdrava, Andrej povuče vrata i zatvori vozilo. Čulo se škljocanje sa unutrašnje strane, što je značilo da su vrata dobro zatvorena. Nidžo se sa podignutom rukom povlačio unazad, nije mogao da vidi ništa kroz staklo, sa svoje strane. Vozilo je bilo na petnaestak koraka od njega, ali mu se činilo da je njegovo zujanje glasnije. Ono poče jače da svetli, povećavajući jačinu svoga sjaja. Iako je Sunce bilo visoko i dan jasan, svetlost od vozila je bila zaslepljujuća sa jačim zelenim bleskom. Kada se blesak utopio u zelenim tonovima, prestalo je zujanje, što je Nidžo odmah shvatio. No nije znao trenutak kad je prestala jaka svetlost, jer je bio zaslepljen njom. Još uvek su mu igrali kolutovi zelene svetlosti pred očima, iako je znao da Andrej i vozilo više nisu tu. Prošlo je nekoliko trenutaka dok su se oči navikle na obično svetlo, ali nije bilo više ničeg na mestu ka kojem je gledao.
  Nidžo pogleda oko sebe pokušavajući da nađe nešto što bi mu privuklo pažnju. No sve je bilo isto kao i ranijih dana. Oseti u sebi teskobu, kao da žali za nečim do čega mu je stalo. Nije imao razloga da se još zadržava na tom mestu. Zato krenu putem kojim je pošao, pre susreta sa neobičnim događajima u tom ranom jutru. Ostade čistina pusta, da na njoj raste trava gusta.
  U to rano jutro, ostalo je pusto mesto na čistini pored puta, gde je do skoro stajalo neobično vozilo. Samo je polegla trava mogla da svedoči o događaju koji se desio tog jutra. I to samo za kratko vreme, dok se ne ispravi usled svog brzog rasta. Jedini svedok koji ostaje za dugo, jeste čovek koji u sećanjima, još sređuje svoje utiske. Ništa drugo nema kao dokaz, osim svog sećanja. Ta sećanja jedino mogu da ostave traga, ako o njima napiše priču. Bila je to priča koju će napisati, neko ko nikada nije pomislio da se bavi pisanjem. Ta priča je objavljena pod drugim imenom autora. Učinio je to zato što kad bi nekome ispričao nešto od onog što se desilo toga jutra, oni koji ga slušaju malo su mogli da ga razumeju. Video je da mnogi ne žele da poveruju u to što im priča. Mislio je da će tako biti i sa većinom onih koji budu pročitali njegovu priču. Ali kada je prošlo neko vreme, to se nije nastavilo tako kako je on mislio?

NIKOLA VUŠKOVIĆ

Nazad