GLAVNA STRANA

  Peti element

  Put kroz vreme

  Susret

  Leptirica

  Vizija

  Potraga

  Jeti

  Bitka

  Skok

  Igra na sreću

ČOVEK SA OSTRVA



cita

cita

cita

cita

cita

JETI U RAVNICI

  Belina, čista i nepregledna, pružala se horizontom dokle je pogled mogao dosegnuti. Sneg nije gubio čednu belinu, jer prašine i dima odavno nema u vazduhu. Zraci Sunca koji uspeju da se probiju između oblaka, gube svoju snagu u naletu hladnih vetrova. Čini se da nema ničeg u beloj ravnici.
  Ipak u moru beline, čije čvrste talase su vetrovi povremeno pomerali u smeru kojim duvaju, postojali su se tragovi. Onaj ko je njih napravio poznavao je put kojim ide. Iako je duvao hladan vetar njegovi koraci su bili odmerani i stabilni. U njegovom hodu nije bilo posrtanja. Naleti vetra su bivali vušestruko jači, ali ni tada koraci se nisu promenili.
  Polako jedna senka izranja kroz belu prašinu koju su vetrovi nosili. Kad bi nalet vetra oslabio, u pauzi koju vetar čini da napuni svoje mehove, pojavi se lik koji se kreće. U velikom prostoru koji je oko njega, on ne izgleda velik, iako ima visinu preko tri metra. Ta visina mu i daje tu snagu sa kojom se lako kreće po dubokom snegu kao da ne oseća vetar. Nekog slabijeg bi vetar i samim svojim sviranjem naterao da se tetura dok hoda. Uz tu snagu štiti ga još duga i gusta dlaka koja mu prekriva telo. U tom pokrovu tek je deo lica mogao da se nasluti, i velike gole šake.


  Prilika je nastavila da se kreće prema poznatom cilju, da potraži zaklon gde će se skloniti od oluje. Za kratko vreme u velikoj beloj ravnici, bez traga da u njoj nešto postoji, on je našao zaklon. Svojim dugim rukama odbacivao je sneg koji se nakupio na mestu koje je prepoznao. Svom snagom je podigao predmet nalik na manju tablu lima i njime odbacivao sneg. Ubrzo je ušao u prostoriju koja spolja nije mogla da se nasluti. Bio je to deo zgrade koji je odavno bio zatrpan pod snegom. Unutra nije mogao da se probije trag svetla kroz debeo sloj snega.
  Nije ni belina od snega mogla da prođe kroz prolaz koji je brzo bio zatvoren za njim. Ipak svetla je bilo u prostoriji.
  Ono je bledo stizalo sa zidova prostorije.
  Bile su to lampe ispunjene gasom koji svetli bez energije koja ih pokreće. One daju svetlost dugo vremena od kada se tu nalaze, iako ih niko nije menjao
  Bledo svetlo je dalo priliku onome ko je našao zaklon, da se razonodi u toj prostoriji. Nakon preturanja i pomeranja predmeta koje je odbacio, pažnja mu se zadrža tamo gde je video slike. Bile su to novine koje su na svojim prvim stranama izbledele od dugog stajanja. Dok ih je preturao po šakama na jednom delu se zadržao. Izgledalo je da ih na tom delu pažljivo čita. Krupnim slovima ispod njegovih prstiju bilo je napisano.

  Dnevnik 03. avgust 20 (broj se ne vidi od prsta).
  „Problem otopljavanja možda bude neplanirano rešen! Mnoge probe koje se čine sa atomskim oružjem donele su nam sneg u ovo doba godine. Ako se te probe nastave i padavine mogu da se nastave nekontrolisano dugo!“

  Zadržao se neko vreme na toj strani, a onda naglo odbaci novine, pa one padoše pored zida dižući oblak prašine. Potom se opruži na starom dušeku preko kojeg su mu noge od kolena ostale na podu. Prošlo je kratko vreme posle kojeg nastade tišina napolju. Ona kao da ga je pozivala da izađe. Protegao se i izašao, pa brzo poče da gazi po dubokom i smirenom snegu.
  U njegovoj svesti još je bilo tragova slika koje je video u novinama. Nekim delom svoje svesti mogao je da dokuči uzrok svog postojanja na tom mestu. Mnogo je vremena prošlo i mnogo je predaka imao, koji su živeli na visokima planinama. Tamo su se oni krili od ljudi. Istih onih ljudi koji su stvorili uslove da se njegovi preci nastane na mestima gde nikada ranije nisu živeli. Nije znao da li za to treba da im bude zahvalan ili treba da ih žali, jer njih više nema.