GLAVNA STRANA

  Peti element

  Put kroz vreme

  Susret

  Leptirica

  Vizija

  Potraga

  Jeti

  Bitka

  Skok

  Igra na sreću

ČOVEK SA OSTRVA



cita

cita

cita

cita

cita

BITKA

  Nepregledna brda su se prostirala kao veliko more okamenjeno u svojim najvišim talasima. Umesto tamnoplave boje po vrhovima tih talasa bilo je rašireno zelenilo. To su se šume nizale po obroncima brda, a između njih se prostiralo neveliko polje, koje se razlikuje od sve okoline koja ga okružuje. Umesto zelenila, celo je bilo u tamnim bojama.
  Ni Sunce koje se nalazi u drugom delu tog dana, nije moglo rasturiti tamne boje. Ne bi moglo ni da sto puta jače sija, jer se ogroman broj ljudi skupljao na polju koje je preplavljeno njima. Između njih jedva je bio neki deo polja koji se zeleni. Ubrzo ni ono nije ostalo zeleno.
  Oni koji su nekad činili narode, spuštali su se niz brda. Dve velike grupe se odmeraju samo onako kako ih mržnja tera na to. Mržnja između njih je ono što ih je nateralo da se okupe i razračunaju sa onima kojima su se zamerili. Ništa ih nije moglo pokolebati u toj nameri. Bili su spremni da podnesu žrtve koje će nastati u tome danu.

  Spremnost za to je ostavila trag na njihovim licima. Naborana čela, raširene i zakrvavljene oči su govorile o naporu koju su podneli da bi se okupili na tom polju. Tu su mislili da će borbom dobiti zadovoljene za nevolje koje su doživeli. Njihove nozdrve su se ubrzano širile i skupljale kako bi sa svakim uzdahom dobili još više snage koja će im trebati u borbi. Srce je lupalo u grudima čineći bubnjanje koje su čuli kao odjek u svojim ušima. Odjek se mešao sa glasnom vikom njihovih zapovednika koji su ih podsticali da se žestoko bore.
  -Ne dozvolite poganima da se saberu od prvog naleta!
  Udarajte iz sve snage i bez milosti! Ne štedite ni povređene!

  Od tih povika galama je bila veća i svi su osećali kako im srce u grudima bije u snazi koja im je potrebna. Bili su spremni da potrče na neprijatelja i da satru svakog ko im se nađe na putu, mada su još tupkali u mestu sa svojim oružjem. Ono je uvek bilo spremno. Kada nije bilo borbe koristili su ga u svakoj prilici, da jedu, piju, nose drva ili vodu. Tog trena bili su spremni da ga koriste na drugi način. Njihova brojnost uverava ih u snagu tog oružja. Prolomio se u vazduhu krik jednog čoveka. To nadjača galamu koja se na tren smiri, ali brzo se ponovi još glasnije. Bio je to odgovor na viku sa suprotne strane polja. Ljudi su krenuli jedni na druge besno vičući uz najgore reči. Rastojanje između njih se naglo smanjivalo. Sudariše se oni koji su bili među prvima. Oružje je počelo da seva između njih. Sevale su ruke i pesnice kojima su se besni ljudi udarali. Neko je padao i pri tom je dobijao udarce nogama. Ruke su grebale po licu, čupale kosu, vukle za uši. Kad one ne bi zadržale ili oborile protivnika, pomagale su im noge i zubi kad se ukaže prilika za njih.
  Krv je tekla iz slomljenih noseva, a neko uvo je bilo gaženo pod nogama. Zubi su se lomili na mestu ugruza za nogu ili ruku kada bi ih naglo trgli. Nije bilo prekida ni predaha. A dan je sve više odmicao u mrak koji se lako i brzo taložio, iza brda gde se sunce brzo spustilo. Izgledalo je kao da se ono sakriva od prizora pod njim.
  Noć nije prekinula pomamne ljude da u gnevu prekinu započetu borbu. Vika i krici bola nisu zamirali. Oružje ljudi se vija oko njih. Ruke, noge, zubi, ni glava, nisu prestajali da se ukrštaju i udaraju. Odzvanjalo je to u noći koja je bila merilo tog vremena. Bilo je to merilo vremena kada je nastala tama i kada ljudi više nisu umeli da koriste oruđe od koga su davno pravili oružje. Nastalo je doba kada su oruđe i oružje bili samo ono što su dobili rođenjem. Ništa više osim toga nisu imali.