GLAVNA STRANA

  Ranjen sam

  Biografija

  ČOVEK

  NITI

  Istina

  Srce

  Zvezdani san

  Samo jednom

  Uspomene

  Ljubav

  Prijatelj Rostan



cita

cita

cita

cita

cita



  NITI

  O, zašto je to moralo da se dogodi,
  da me opet nova strela Kupidona pogodi?
  Ne događa se to tako često,
  da i druga strela pogađa u isto mesto.
  Nemoguće je da dve strele na isto mesto pogode,
  ponovo osta moje srce, bez drage mi slobode.

  Dok ja bejah mlad, dogodi se to iznenada,
  mene iznenadi sada, to što je ona mlada.
  Mada nije mi smetalo što je ona mlada,
  već to što mojim mislima, ona stalno vlada.
  Na koju god stranu da krenem,
  ne mogu od otiska njenog lika da pobegnem.

  Upleteno je oko mene gomila nevidljih niti,
  od kojih se ne mogu lako izbaviti.
  Sve to ne mora tako i biti, kad bi ja hteo,
  ali to nije ono, što sam zaista i poželeo.

  Za nju me ove niti tako jako vežu,
  sada izgledaju kao niti prekrasne,
  sve dok za trenutak, to oduševljenje ne splasne.
  Tek tada se vidi koliko su one opasne,
  kad prekrasne niti počnu da stežu.

  Nevidljive niti imaju takav stisak,
  da iz srca otimaju bolan pisak.
  Ne može ovaj pisak u srcu da se sakrije,
  već on mora na površinu da izbije.
  Oo, kako želim da ovaj vrisak iz srca nestane,
  ali ne može, sve dok veza sa ovim nitima ne prestane.

  O, što mi to naum nenadano pade,
  da se borim sa osećanjima koja ,za mene' rade.
  Takvu bitku niko nikad nije dobio,
  unapred je svestan da je nju izgubio.
  Samo onaj ko je u toj borbi popustio,
  možda zauvek, srećan je bio,
  što se osećanjima prepustio.

  Tek tada možda i ja osetim dah slobode,
  uz svu gomilu niti što me sada vode.
  Može onda biti lagan stisak od njih,
  tada i poželim da na-pišem ovaj stih.
  No nije lako, kada ove niti sputaju (svežu) telo,
  a još je teže kad' njihova težina pritiska biće celo.

  Brojnim nitima telo je tako sputano,
  a sa njima ona i mojim mislima vlada.
  Što li njih meni donese ova devojka mlada?
  Kad god po-mislim na nju, uvek doživim ushićenje,
  ono ne može da nestane ni kada nastane buđenje.

  Stisak njenih niti nije prijatan, ali ja sam kriv,
  sa njima, celim bićem i osećam koliko sam živ.
  Ne znam da li ću zbog toga da se po-kajem,
  zato što se ovim nitima po-lako predajem.

  Njeno lice dolazi mi na oči često, k'o san,
  zbog njega, uvek sam bio radosan.
  Ali sada sam mnogo više tužan,
  a zbog toga, ovakav život, izleda mi dosta ružan.

  Više nisam kao ranije toliko ponosan,
  zato što izgleda (kao) da trajno, time sam žigosan.
  Zato ni ja sada, to više ne mogu kriti,
  ispleten je oko mene kavez od prejakih niti.

    -   -   -   -   -   -   -   -   -   -  

  SEĆANJA

  Stanje delikatno
  a nimalo prijatno;
  Kad ljubavi prekine se nit,
  a sećanja postanu mit.
  Tada nema druge,
  nego da srce oseti stradanje od tuge.

 

  Paukove niti uvek u prikrajku vrebaju,
  za neoprezne žrtve one zamku spremaju.
  Ali postoje još mnogo jače niti,
  sa kojima se malo koji čovek može boriti.

  To su niti koje (skoro) uvek imaju žene,
  kao deo svoje opreme,
  A po nekom pravilu oprobanom,
  sa tom opremom, svome odabranom,
  one uvek dobru zamku spreme.

  Ženske niti, nisu kao paukove niti,
  jer njih nije lako pokidati.
  One izgledaju nežne kao mače,
  ali one skoro uvek, stežu najjače.

  Njima niko nije lako ili brzo odoleo,
  a teške muke je imao, onaj ko se u njima upleo.
  A još teže se njima može odoleti,
  kada se ta jedna žena počne (mnogo) voleti.

 

  OPROSTI

  Uvek se iznenadim, kada tebe vidim.
  I još više se čudim, zašto tada kao da poludim.
  Pamet uvek kaže jedno,
  a ja nikako da uradim, nešto zaista vredno*?

  Možda tada, nešto loše i pomislim,
  pa se zato često i postidim.
  Sve kao čekam, da moje misli budu čiste,
  i da tako dođem do devojke iste.

  Oprosti mi (izvini) za ovo, molim te,
  jer to tako činim,
  zato što (nisam ni znao da) mnogo volim te.

  A sada, kada ovo kazah,
  vidi, svoje pravo lice pokazah.

  Shvatih da nisam kao mnogi grubijani,
  koji srcu svome (sebičnome),
  mogu da udovolje samo želje lakome.
  Ne, ja nisam kao neki grubijani,
  koji može svome srcu, emocije (nežnost) da zabrani.

  Sada vidim, da nije mnogo ni bolelo,
  ono što mi se iz grudi otelo.
  Upravo sada, voleo (želeo) bih,
  da sve ove emocije pretvorim u stih.
  Ali teško da to mogu učiniti,
  zato što se u stihu i ne može sve iskazati.

  Koliko god se trudio,
  od mojih emocija (osećanja),
  to će biti samo jedan manji udio.
  Koliko god rečima želeo mnogo kazati,
  još više je onih, i uvek će ih biti,
  koji će se negde sakriti.

  U svim rečima koje na svetu postoje,
  ne mogu se opisati ove emocije moje.
  Ne može u njima, ovo moje osećanje stati,
  niti se sa najvećim rečima, sve to može iskazati.

  To je zato što, toliko mnogo, volim te,
  i više od svega na svetu, želim te.
  Čak i knjigu da počnem da pišem,
  nju ne bi završio,
  ma koliki napor uložio,
  sve dok ne prestanem da dišem.

 

Kontakt: analogija5d@gmail.com