GLAVNA STRANA

  Ranjen sam

  Biografija

  ČOVEK

  NITI

  Istina

  Srce

  Zvezdani san

  Samo jednom

  Uspomene

  Ljubav

  Prijatelj Rostan



cita

cita

cita

cita

cita



  ČOVEK

  Da li na svetu ima takvog-a čoveka,
  koji može da zamisli ili postoji u njegovom saznanju,
  što ga vodi ka takvom spoznanju,
  da on kao čovek može da traje doveka?
  Takvih tek negde, možda malo ima,
  ali većinu, dugo da traju, to ipak i ne zanima.

  Koga još to može toliko i da zanima,
  čemu uopšte može da služi dugo trajanje,
  kada mnogi ljudi preziru svoje postojanje?
  Zato, skoro svi, zbog svojih problema,
  traže i nalaze brige, tamo gde njih i nema.

  Zbog toga kod većine ljudi,
  njihova svest i ne može, iz dubokog sna da se probudi.
  Takva svest, kod njih se samo na jedno svela,
  da niko od njih, neki dobar život nije ni (pro)-živela.

  Uglavnom svi gledaju da zadovolje nagone svoje,
  a za druge bitne stvari, nisu ni svesni da postoje.
  Ipak nije svima svest toliko nisko pala,
  možda još među njima takvih ima,
  kojima je stalo do života i morala.

  Možda još postoji, među tolikim ljudima,
  takvih koji svoju savest drži u mislima.
  Možda još postoji među njima takvih,
  koji se paze i čuvaju od poroka raznih.

  Ako u svetu, zaista ima i takvih,
  onda među njima treba da postoji čovek,
  koji može da vidi ono što će da traje zauvek.
  Takav se niskim nagonima lako ne predaje,
  nego uvek traži ono što će (zaista) zauvek da traje.

  Da li na svetu ima takvog čoveka,
  koji misli da ovaj svet može da traje doveka?
  Da li u svetu, još ima onih dobrih ljudi,
  za koje takav Čovek treba da se trudi,
  a koje samo ovaj Čovek može iz sna da probudi?

  Nije lako bilo gde naći takvog,
  svuda se (je) nataložio samo mulj i talog.
  No uvek mora da dođe i takvo vreme,
  kada ljudima, mora da se skine teško breme.

  Negde mora i takav da postoji,
  koji čvrsto na svojim nogama stoji.
  On zna kako treba ispravno da stoji,
  jer prema drugima, on svoj pogled na svet kroji.

  Zato on nije kao većina onih,
  što su raznih pogleda zlobnih.

  Takav Čovek Zemljom hoda,
  ali (kao da) je ne dodiruje,
  u nebo gleda, jer ga samo to umiruje.
  Velikim mislima, od svih problema, on se smiruje,
  dok stalno u visine gleda, u mislima nebo dodiruje.
  Nebo gleda, i od tamo (tuda) traži odgovore,
  za mnoge probleme sa kojima se ljudi bore.

  Na nebu je uvek bilo lako naći svako rešenje,
  ali je teško da se sa njima uradi potrebno gašenje.
  Razbuktala se vatra zabluda (i nemorala),
  raširila se ona sa svih strana,
  zato nije lako da ona bude obuzdana - sputana.

  Svuda gde ima ljudi,
  oni slede samo svoje želje puste,
  ugađaju telu, i njemu se lako i često prepuste.
  Skoro niko ne želi da usmeri svoje misli,
  koje su mnoge od njih, a i ceo svet pritisli.
  Kako mogu da izađu iz svojih problema,
  kako da se reši njihova stalna dilema?

  Dopuštaju mnogi, da ne žive u slobodi,
  i da ih gomila nesposobnih vodi.
  Misle da će drugi za njih da vadi vrelo kestenje,
  i dok tako naopako rade, oni čekaju da ih drugi vade,
  a svako pod teretom mnogih problema zadihan stenje.

  Zato mora takav čovek što pre da dođe,
  da da’ rešenje sa kojim će sva muka da prođe.
  Takav čovek i kad bude sam, on uvek znaće,
  da ono što radi, čini to bez naknade i plaće.

  On može da vidi i toga je doista svestan,
  da nijedan čovek nije savestan.
  Zato i zna, da sva dobra (i prava) rešenja,
  mnogi ljudi neće lako shvatiti,
  a sa teretom otupele savesti,
  njih nije lako ni prihvatiti.

 

  Nije lako ljude od loših navika osloboditi,
  ako oni hrle i rado žele njima robovati.
  Otupela je njihova savest, toliko u njima,
  da se lako prepuštaju svojim porocima i nagonima.
  Kako onda svet od loših navika osloboditi,
  ako ljudi rado žele njima robovati?

  Mnogi ljudi su ,sami’ postali robovi u grehu,
  iako mnogi među njima, stalno traže utehu.
  Ne mogu oni svoje grehe ni da shvate ili u-vide,
  jer niko ne može na dva puta da ide.

  Većina nastavljaju svojim ustaljenim putem,
  ali zato dobiju opomenu Božjim prutem.
  No, mnoge nevolje koje ljude često snađu,
  ne opamete ih, da iz svojih greha izađu.

  To njih i ne može lako da opameti,
  kada od svoje savesti oni su oduzeti.
  Zato mnoge nevolje koje ljude snađu,
  njih ne mogu da opamete,
  da od svojih loših puteva izlaz nađu.

  Zato pametan čovek mora da zna,
  da sva dobra (i prava) rešenja,
  mnogi ljudi neće lako shvatiti,
  a sa teretom otupele savesti,
  njih nije lako ni prihvatiti.

  Zato što su ljudi izgubili i nemaju jasno videlo,
  a mnogo je njih, od svojih greha dosta zaslepelo.
  Težak je zato put koji vodi do njihove slobode,
  jer uvek nađu slepce koji će njih da vode.
  A sa njima (nikako) izlaz neće moći da nađu,
  niti mogu na pravi put da izađu.

  Zato pravi čovek treba brzo da se nađe,
  onaj što zna način i pravi put,
  sa kojim iz ovog stanja može da se izađe.
  No njega, u svakom slučaju niko neće naći,
  tamo gde su belo-svetski prostaći.
  Takav među njima ne može da se rodi,
  takav Čovek je rođen da živi samo u slobodi.

  Sloboda je jedino ono što,
  on može i drugima da ponudi,
  a ne ono što čine mnogi iznogudi*.
  Njima to nikad nije ni bilo važno,
  njih samo lični interes na-goni snažno.

  Kod njih sve je ljigavo i vlažno,
  takvo je i svako njihovo obećanje,
  koje oni svuda i svima daju lažno.
  Zbog sve više tako ljigavih ljudi,
  ovakav svet teško može,
  iz samrtnog (obamrlog) sna da se probudi.

  Zato je potreban čovek koji zna da vodi,
  on će znati kako svako telo i dušu da oslobodi.
  Njemu materija-lno neće na prvom mestu biti,
  već snaga koja će sve ljude iz nevolje izbaviti.

  Ova snaga ne nalazi se negde spolja,
  već najveća snaga jeste čovekova volja.
  Nju je svako morao negde sakriti,
  zato svako za njom mora posegnuti.
  Negde u budžacima svačije duše,
  nalazi se volja, koja ne dopušta savest da uguše.
  Zato svako svoju volju mora potražiti,
  ako se od sve većeg zla želi izbaviti.

  Zbog toga takav Čovek ovom svetu treba,
  koji će da o-jača svakome volju,
  a sa takvom voljom, lakši je put do neba.
  Ali takav Čovek, retko se sreće,
  koji svoju volju drugom ne želi da nameće.

  On može sve prave ljude,
  da uputi da im bolje bude,
  a i celom svetu da ojača volju,
  i da ih uputi na budućnost mnogo bolju.

  Takav Čovek ne nosi teret svetskog belega,
  zato što on nije (ni) postao deo njega.
  Zato takav Čovek ovom svetu treba,
  koji je kao dar, koji dolazi sa neba.

 

   

      analogija5d@gmail.com