GLAVNA STRANA

Uvod - Analogija
Slika kakvu nismo videli
Kopernikova revolucija
Gledali smo sa pogrešnog mesta
Višedimenzionalni prostor
Ekvatorijalna izbočina
Postoje i komete
Nastanak kometa
Sunčev sistem i nastanak kometa
Međuzvezdano poreklo kometa
Nemoguće orbite
"Pluton planete"
Kretanje planeta u obliku rozeta
PRECESIJA
Ledeno doba
Promena položaja polova
Menjanje magnetnih polova
PANGEA Prostiranje kopna
Analogija, Simetrija, Proporcija
GRAĐA ATOMA
Elektronski oblak
Analogija kretanja

cita


 O SLICI SVETA KAKVU NISMO VIDELI 

  Sva kretanja koja postoje zasnivaju se na pomeranju tela u prostoru. I ako napustimo površinu Zemlje, koja je takođe prostor i posmatramo njeno kretanje u međuzvezdanom prostoru postavljamo pitanje: Kakav je prostor u kome se Zemlja kao planeta ili nebesko telo kreće?
  Predstave o kretanju Zemlje u Sunčevom sistemu, postavljaju sve planete u jednoj ravni, u (po) kojoj one kruže oko Sunca. A svaka ravan se može opisati sa dve dimenzije, kao površina u kojoj se dešava kretanje. Često se kaže kako je prostor trodimenzionalan, no ipak, prostor se još uvek opisuje sa dve dimenzije. Uprkos tome, treba da postoje tri dimenzije, ali se one ne prikazuju tako da se vide! Odnosno prikaz kretanja tela u Sunčevom sistemu je takav, da ne postoji treća dimenzija, iako se o njoj govori.
  Kako zaista treba da izgleda slika Sunčevog sistema sa tri dimenzije, koje su osnova za ispravno viđenje!? Kad sa Zemlje posmatramo nebo sa zvezdama, mi vidimo sa svakog mesta posmatranja, da nju okružuje nebeski svod obasut zvezdama. Kako je Zemlja u obliku lopte, to se nameće zaključak, da i nebeski svod koji je okružuje, ima smer (radijus) prostiranja u svim pravcima. Znači da prostor u kome se Zemlja kreće nije ravan, već je otvoren u svim smerovima u kojima se posmatra sa Zemlje. Kako je Zemlja oblika lopte (sfera), to bi i prostor u kome se ona kreće, trebalo da bude sličnog (sfernog) oblika. Zapravo, prostor mora biti otvoren u svim smerovima posmatranja, iznad i ispod zamišljene ravni u kojoj se nalazi Zemlja, odnosno posmatrač na njenoj površini.


Deo zvezdanog neba koji je sfernog oblika, prikazuje se tako da po svom izgledu nalikuje na loptu.
Zemlja se često stavlja u središte odakle se posmatraju zvezde, a to uzrokuje subjektivno viđenje prostora, jer Zemlja nije središte sistema, već je to Sunce!

  Ako bi prostor bio ravan, mi ili neko sa drugog kraja Zemlje, ne bi smo videli zvezde iznad naših glava u svim pravcima posmatranja. Ono što bi verovatno mogli da vidimo, da je prostor ravan, to je pravac prostiranja zvezda u jednom smeru koji liči na disk ili ploču. A bilo bi i onih koji ne bi mogli videti ni to, jer bi ih zaobljenost Zemlje sprečila u tome. Kada bi loptu stavili na ravnu površinu, sa njene donje strane, čovek koji bi bio mali kao mrav, ne bi mogao videti ništa iznad sebe. Međutim bilo koji čovek, bilo gde da se nalazi na površini Zemlje, u vreme vedrih noći može uvek da vidi iznad sebe zvezde, u svim pravcima prostiranja! Istina je samo da se njihov položaj malo menja u zavisnosti mesta na kome može da se nalazi posmatrač na Zemlji.
  Kako se jednom dimenzijom opisuje širina, a drugom dužina, i zato što se te dve dimenzije nalaze u jednoj ravni, to svaka ravan kao i ploča, ima dve dimenzije koje određuju položaj tela u toj ravni. Zato je ravan prostor dvodimenzionalan.
  Naše iskustvo koje postoji i van nauke, nas i ono što postoji oko nas, posmatra u tri dimenzije. Sa Anštajnom se unosi i četvrta dimenzija (vreme), a to je osnova na kojoj se broj dimenzija može uvećati za još jednu dimenziju. (O tome u delu pod naslovom „Pet dimenzija“.) No za sada posmatrajmo samo prostor, koji će se oblikovati u višedimenzionalni sistem, onda kad se shvate principi i zakoni koji ga opisuju! To znači da može postojati i više dimenzija, koje mogu da opisuju prostor! Ali treba posmatrati tri osnovne, jer na njih smo se navikli u svakodnevnom životu, bili mi svesni toga ili ne. Osnovu trodimenzionalnog sistema čine tri ose koordinate koje ga opisuju, odnosno određuju položaj tela u tom sistemu. Sve tri imaju zajedničku (jednu) tačku preseka, kroz koju prolaze, tamo gde se one presecaju. One se obično obeležavaju kao: x, y, z, kao i t, ako dodamo četvrtu. Ono što je bitno jeste; gde ćemo da smestimo presek te tri ose, odnosno gde treba da bude njihov presek?

dimenzije  dimenzije
Uvećavanje broja dimenzija tokom vremena

  Na većoj slici koja se često koristi da prikaže dimenzije, manja slika d) nije pravilna i više je proizvoljna. Da bi se pravilno prikazale osnovne tri dimenzije one moraju biti pod pravim uglom jedna u odnosu na ostale dve, kao slika c) ili manja slika sa strane. Tek u takvom sistemu dimenzija vreme (t) može biti dodatno postavljena!
  Ne treba posmatrati samo ono što je na Zemlji i tu opisivati prostor sa tri dimenzije, a time pokušavati negde da postavimo njihov presek! Za nas je mnogo bitnije kako ćemo opisati Zemlju kao prostor, pa i sam prostor u kome se ona nalazi. Da bi se opisala Zemja i prostor oko nje, a sa tri dimenzije, tačka u kojoj bi se sekle tri ose, morala bi da se nalazi u njenom središtu. Ne na ekvatoru, ni na griniču, što bi dalo izgled ravne površine, kao što je to uvek prikazano na kartama.

  Dve ose kordinate opisuju dimenzije širine i dužine, koje se kao takve nalaze u jednoj ravni. Zato se sa dve dimenzije opisuje prostor koji je ravan, nalik na ploču ili disk. A sa dve dimenzije se ne može opisati sfera ili lopta, jer bi onda dobili izgled nalik na krug. Sa trećom dimenzijom dobijamo uvid za visinu, iznad ili ispod ravni koju preseca treća dimenzija. Ova dimenzija nije u istoj ravni kao prve dve, već njih preseca pod pravim uglom. Sa time je odnos svake dimenzije u odnosu na ostale dve dimenzije uvek pod pravim uglom. Tada dobijamo trodimenzionalnu sliku tela koje posmatramo ili položaj tela u prostoru, na osnovu realne tri dimenzije. Zato kada presek tri ose kordinate stavimo u središte (a ono ne može biti bilo gde, na površini) možemo da dobijemo realnu sliku Zemlje kao lopte. Treća dimenzija, daje nam opisni karakter visine, koja opisuje prostor iznad i ispod tačke preseka tri ose. Sa trećom dimenzijom Zemlja ima oblik lopte. Na kartama položaj neke tačke (mesta) određuje se u odnosu na ekvator, a to je karta sa dve dimenzije.

  Sa Zemlje treba da odemo u kosmički prostor kojim je ona okružena, a i mi s njom. Onda kad shvatimo taj prostor, imamo šansu da se u njemu krećemo i rešimo neke probleme u vezi energije, sirovina ili životnog prostora. Ipak najveći problem je u ljudskoj svesti, jer kad bi se svest ljudi menjala kao što napreduje nauka, mi bi osvojili, ako ne više ono barem celu našu galaksiju. To bi mogli samo onda, kada bi svest bila na tom nivou, da ljudi žive bez nasilja, ratova, mržnje, mnogih poroka i svega onog što njih stavlja na nivo svesti životinja.
  No nije reč o svesti, već o prostoru. Kad bi hteli da posmatramo naš Sunčev sistem, odnosno prostor u kom se nalazi Sunce, sa svojim planetama koje se kreću oko njega, na kom mestu treba staviti presek tri koordinatne ose?! Ako bi ceo planetarni sistem posmatrali sa Zemljom kao mesto presecanja tri ose, to bi bilo slično geocentričnom prikazu pre Kopernika. Kako Zemlja nije mesto odakle bi mogli posmatrati naš planetarni sistem, to svakako mora biti Sunce. Planeta može biti u središtu nekog sistema samo ako ima svoje satelite, pa se njihov položaj određuje u odnosu na nju. Kako je Sunce središte planetarnog sistema, to se položaj planeta određuje u odnosu prema tom središtu. Ako bi Zemlja bila mesto odakle se određuje položaj ostalih tela, a sva merenja jesu izvedena odatle, to bi značilo da još uvek postoji geocentrični sistem. To se ne može isključiti, sve dok se od nje polazi kao polazne tačke za sva merenja.
  Kako je Sunce središte planetarnog sistema, to se presek tri ose koordinate, koje opisuju trodimenzionalni prostor, nalazi upravo na Suncu. Odatle treba da se određuje položaj tela u Sunčevom sistemu, bez obzira gde se svako nebesko telo nalazi u trodimenzionalnom prostoru.
  Sada treba sagledati sve ono što smo do sada činili u posmatranjima planeta! Zato što su sva naša posmatranja koja smo vršili i koja se vode jesu dobijena sa Zemlje! Niko dobijene podatke nije uporedio u odnosu na središte planetarnog sistema, odnosno u odnosu na Sunce! Posmatranja koja su izvedena daju sliku sa zvezdama koje su nepokretne i o onima koje se kreću. Mada zbog kretanja Zemlje, i nekretnice menjaju svoj položaj dok prolaze kroz sazvežđa.(?) A dok gledamo u ta sazvežđa i zvezde, mi ne možemo, da ih predstavimo u jednoj ravni. Pored ,nekretnica’ posmatranjem sa Zemlje vide se i pokretne zvezde. To su planete Sunčevog sistema. Ali kad posmatramo sa Zemlje pokretne zvezde, da li one zauzimaju takav položaj na nebu, da se mogu rasporediti u jednu ravan? Ako zauzimaju različite položaje na nebu, i kreću se pod različitim uglovima, to znači da one ne mogu da se rasporede u jednu ravan! To nikako ne može biti zaobljena i ravna površina u čijem središtu je Sunce.

planete
Različiti nagibi ose rotacije za svaku planetu.

nagibi
Crvena strelica pokazuje smerove ose rotacije, koji su za sve planete različiti.

  Ako primenimo tri dimenzije o prostoru u kome se planete kreću, dobijamo sasvim novu sliku o položaju i kretanju planeta. Na toj slici videćemo da; Planete se ne kreću samo po ravnoj površini nalik na ploču, već se planete kreću iznad i ispod zamišljene površine ploče! Slika kretanja planeta u jednoj ravni, jeste subjektivno shvatanje, nastalo usled posmatranja sa Zemlje. Ono je slično geocentričnom shvatanju sveta koji je postojao pre Kopernikove revolucije!
  Ako Sunčev sistem stavimo u trodimenzionalni prostor i vršimo posmatranje u tom prostoru, nastaje nova slika, drugačija od predhodne. Zemlja je sa tri dimenzije dobila oblik lopte, tako da i Sunčev sistem, gde se presek tri ose nalazi u (na) njemu, dobija oblik nalik na sferu, (nalik na loptu). Zato se viđenje prostora treba ispoljavati u svim smerovima iznad i ispod ekvatorijalne ravni Sunca. A samo kretanje planeta u okviru tog sistema potvrđuje prostor koji se prostire u svim pravcima! Zato ovaj prostor nikako ne može imati oblik ploče koja se prostire u jednoj ravni sa dve dimenzije.
  Lopta je ispunjena vazduhom, pa je razlika u tome što je umesto vazduha, prostor oko Sunca ispunjen planetama i njihovim satelitima. Uz to među planetama postoji ogroman broj kometa i asteroida, za koje astronomi koji ih posmatraju bivaju začuđeni njihovim kretanjem! Ova tela će ih uvek začuđivati sve dok se njihovo kretanje pokušava objasniti ili ugurati u dvodimenzionalni prikaz. Poput njih i sve planete se kreću u različitim pravcima i smerovima, što je donekle i prikazano na slikama. Sunčev sistem jedino može da bude takav, a to svedoče i planete sa svojim kretanjima. Neki podaci koji će biti korišćeni nadalje su starijeg datuma, ali bez obzira na nove, koji se mogu u nečemu promeniti, to neće bitno uticati na prikaz. Jedino mogu još više da ga potvrde. Ovo što sledi dalje u tekstu, jeste viđenje sa površine Sunca, a ne sa Zemlje kao što je to uvek bilo u praksi!

Početak stranice

Nazad   Uvod   Sledeća