GLAVNA STRANA

Uvod - Analogija
Slika kakvu nismo videli
Kopernikova revolucija
Gledali smo sa pogrešnog mesta
Višedimenzionalni prostor
Ekvatorijalna izbočina
Postoje i komete
Nastanak kometa
Sunčev sistem i nastanak kometa
Međuzvezdano poreklo kometa
Nemoguće orbite
"Pluton planete"
Kretanje planeta u obliku rozeta
PRECESIJA
Ledeno doba
Promena položaja polova
Menjanje magnetnih polova
PANGEA Prostiranje kopna
Analogija, Simetrija, Proporcija
GRAĐA ATOMA
Elektronski oblak
Analogija kretanja

cita


 PROMENE MAGNETNIH POLOVA 

  Polovi na Zemlji zamenili su mesto puno puta, jer se smer magnetnog momenta stena, koji je stvorio dno okeana, menja. Koji će smer postojati zavisi od smera orijentacije polova u trenutku kad su oformljene stene u brazdi usred okeana. Položaj stena u direknoj je vezi sa položajem planete, od čega zavisi i njeno ozračenje sa Sunca. Tokom tog obrtanja, koji može trajati hiljade godina, magnetni polovi se počinju udaljavati od svojih ranijih mesta, tako da na kraju menjaju strane.
  Tokom istorije Zemlje postojala je česta promena njenih magnetnih polova. Ima dosta primera koji ukazuju na to da su se te promene desile. No kada su se one desile, to niko precizno do sada nije odredio. Problem za to određivanje nastao je zato što su sve promene, koje su nastale u neko istorijsko vreme Zemlje, izračunavane za mnogo duži period nego što su one stvarno postojale. Uzrok tome može biti shvatanje i prikazivanje kretanja planeta u jednoj ravni, iako činjenice ukazuju da to nije realnost! Po tome se misli da su promene magnetnih polova Zemlje postojale u ono vreme kada nije bilo ljudi. No one su se dešavale i u vreme kada su ljudi živeli, ali se mnoga od tih svedočenja smatraju za mitove. Nauka njih i one koji njih tumače odbacije, a stvara sopstvene mitove ili dogme, za koje se pomenute promene po periodu trajanja dešavaju u mnogo daljoj prošlosti? To je pre svega uslovljeno shvatanjem da se sve planete kreću u jednoj ravni.

  Uticaj koje Sunce ima svojim zračenjem na svim planetama stvara određeno elektromagnetno polje, odnosno njegov položaj. A ovaj položaj je uslovljen položajem koje svaka od planeta ima, a on je za svaku od njih rasličit. Ako Zemlja kao i sve ostale planete menja položaj magnetnih polova, jasno je da se nešto dešava i sa Suncem i sa Zemljom! Sigurno je da Zemlja dolazi u takav položaj u odnosu na Sunce da se menja njeno magnetno polje. Dobijeno zračenje zavisi od toga da li je Zemlja svojim trećim oblikom kretanja došla u takav položaj, bliže ili dalje ekvatorijalnoj ravni Sunca, gde dobija više ili manje zračenja od Sunca. Sa promenom tog zračenja menjaju se i položaji magnetnih polova, odnosno njegova jačina.

  Promene magnetnih polova oduvek se dešavaju, a svest o tome sve više je prisutna kod ljudi. Uzrok za to, pre svega jeste u tome što se promena magnetnih polova Zemlje događa sve intezivnije. A posledice tih promena sve je više prisutna u životu ljudi. Smatra se da na te promene ima najveći uticaj Sunce i njegova aktivnost. Primetno je da se i na Suncu poslednjih godina dešavaju promene u njegovim magnetnim polovima, što ima uticaj i na sve ostale planete, a samim tim i na Zemlju. To što se na njemu dešava, utiče na klimatske promene na Zemlji, koje se zatim odražavaju i na ljude. Pod uticajem toga ne dešavaju se promene samo u klimi, nego su one mnogo složenije i zahvataju mnogo šire polje čovekovog života i postojanja.
  Poremećaji na Suncu, putem promena u magnetnom polju koje povezuje sve planete, utiče i na planetu Zemlju.
  Proces sa Sunca je postepeno uticao na gravitacionu silu naše planete, putem promena u magnetnom polju. To samo znači da je proces neminovan i predstavlja princip u Sunčevom sistemu i verovatno u svim drugim zvezdanim sistemima u čitavoj galaksiji. To je isti princip koji vlada u celom kosmosu. Sve klimatske promene na našoj planeti, nastale su zato što je Zemlja došla u pobuđeno stanje, putem delovanja sila među planetama, kao što to čini elektron kada primi „foton svetlosti“.
  Sve klimatske promene na našoj planeti, nastale su zato što je Zemlja primila „foton svetlosti“, odnosno promenila svoj položaj u odnosu na ostale planete i Sunce. Sa svakom promenom položaja realno je da se događa i promena energetskog potencijala koji ima Zemlja. Zato je potrebno odrediti vremenski period kada se to događa i koliko vremena mora da prođe da bi se uticaj nastalih promena ispoljio. Da bi se to pravilno izračunalo, mora biti prevaziđen sistem prikazivanja položaja i kretanja planeta u jednoj ravni!
  Ovo ispoljavanje se događa na sličan način kao u mikrokosmosu, jer kad elektron promeni svoj položaj onda nastaju određene promene njegovog energetskog potencijala, to jest ceo atom dođe u pobuđeno stanje. Tada nastaje i oslobađanje energije koja se razmenjuje sa drugim atomom ili sa drugim elektronima istog atoma. Isto to ili slična razmena energije nastaje između planeta kod kojih postoji razmena njihovog elektro potencijala. Tako se vidi da sa svakom promenom položaja, nastaje pobuđeno stanje na planeti ali i u celom sistemu, koje utiče na magnetno polje Zemlje, a samim tim i na njenu gravitacionu silu. Iz toga sledi ono što je ranije navedeno; Da su sve poznate sile uzajamno povezane i zavise jedna od druge.

  Za sve promene koje se događaju na Zemlji, treba imati na umu da se one ne dešavaju samo zbog uticaja Sunca, već su one posledica delovanja i kretanja svih ostalih planeta Sunčevog sistema! Primer za to je cunami koji se desio (2004. godine) u blizini Sumatre, a u oblasti Indijskog okeana. U to vreme Zemlja se nalazila u jednoj liniji, između dva džina koji postoje u Sunčevom sistemu. Ta dva džina su Sunce sa jedne strane i Jupiter, koji je mnogo manji, ali je najveća planeta, sa druge strane.
 Predvidivo je bilo da se u takvim uslovima moralo desiti delovanje sila između njih na sve delove kopnenih masa, odnosno na kontinetalne ploče od kojih je kopno sačinjeno.
  Tamo gde je kopno bilo najmanje stabilno, desilo se najveće pomeranje tla što je uslovilo veoma jak cunami. On nije bio veliki po visini udarnog talasa, već po snazi koju je talas nosio sa sobom, a koji je nastao naglim pomeranjem kontinetalnih ploča. Seizmolosi, ako su nešto i primetili kasno su reagovali, tako da je tada stradao veliki broj ljudi. Ono što je mnogo bitnije, da bi se nešto takvo predvidelo, jeste da uzroke za takve katastrofe ne treba tražiti samo na Zemlji ili na njenoj površini! Uzrok za to postojao je u položaju i kretanju planeta. Njihovo međudelovanje je mnogo izraženije i prisutnije na samu površinu Zemlje, u odnosu na ono što se do sada misli ili tek predpostavlja. Delovanje sila između njih može biti jednako ili čak i veće od Sunca, ako planete budu imale takav položaj. Promene koje tada mogu nastati na površini Zemlje uticaće ne samo na pomeranje kontinetalnih ploča, već i na njeno kretanje oko Sunca, kao i na pomeranje njene ose rotacije, a isto tako i na promene magnetnih polova koje Zemlja trenutno ima!


Tektonske ploče se pomeraju pod uticajem Sunca i drugih planeta

  Zemlja se okreće ''po pravilu desnog zavrtnja''. Zbog toga je magnetna igla na kompasu okrenuta ka severu. Ako bi se magnetni polovi zamenili, a Zemlja nastavila da se okreće ''po pravilu desnog zavrtnja'', onda bi došlo do promene smera rotacije Zemlje. Ali zašto pored zamene polova ne bi došlo i do promene načina obrtanja? Odnosno, zašto Zemlja ne bi nastavila da se po promeni magnetnih polova, obrće ''po pravilu levog zavrtnja?'' To je fizički moguće, no koji bi onda bio smer rotacije Zemlje, da li bi on ostao isti? U tom slučaju bi Zemlja ''malo usporila'', ali ne bi ''stala'', magnetno polje bi malo oslabilo, ali ne bi nestalo, a potom bi ojačalo.
  Astronomi su primetili da Zemlja usporava svoje kretanje. Zašto se to dešava oni ne umeju da objasne. Ne uzimaju u obzir da sve planete imaju uticaj na kretanje kako jedna na drugu, tako i sve one na Zemlju. U neko skorije vreme Zemlja će u odnosu na ostale planete imati takav položaj, kojim će one u mnogome uticati na promenu svih kretanja, koje Zemlja ima, (a ima ih tri osnovna u okviru Sunčevog sistema, a sa precesijom i više)! Kada bi to koristili za izradu ispravnog modela kretanja planeta, mogao bi se izračunati njihov uticaj koje one imaju, a zbog kojeg Zemlja usporava svoje kretanje.
  Usled delovanja svih sila među planetama, desili bi se klimatski fenomeni koji bi bili ekstremni, ali ne bi uništili život na Zemlji. Na primer, zemljotresi i cunami na onim mestima koja su poznata kao nestabilna područja, zatim jači uragani i tornada, izraženije suše, itd. Takva situacija možda bi mogla da utiče na obnovu i regeneraciju postojećeg života na Zemlji. Za razliku od dinosaurusa i drugih oblika života koji su nestali, ljudi imaju svest, inteligenciju i veštinu sa kojom bi mogli i znali, ako svoje znanje ispravno koriste, da se izbore sa pomenutim klimatskim promenama.
  NASA je svojim posmatranjem otopljavanja ledenih površina, uvidela da to otopljavanje postaje sve intezivnije. Prateći ovako započeti tempo, predviđa se potpuno otopljavanje leda za nekoliko narednih godina. Jasno je da kao posledica toga sledi još veće zagrevanje, a onda će suše biti mnogo izraženije. Posledice toga na biljni i životinjski svet biće velike, a sa time i na ljude svuda gde žive. Iz ovoga se vidi da, bez obzira na veliki doprinos čoveka da dođe do otopljavanja, mnogo veći uticaj na to može imati položaj Zemlje u odnosu na Sunce i ostale planete! Kako Zemlja usporava svoje kretanje, to utiče i na promene načina njenog kretanja, a sa time dolazi do promena nagiba njene ose rotacije, koju prati i precesija. Uz to sledi i promena trećeg načina njenog kretanja u obliku rozete. Dok u isto vreme sve to utiče na promene magnetnih polova na Zemlji!

  Zemljin magnetizam nije konstatan. Postoje dokazi da se u istoriji Zemlje dešavalo da magnetno polje Zemlje potpuno nestane i promeni smer!
  Razlog ovakvog ponašanja nije objašnjen? Magnetni pol je lokacija na površini gde se linije polja normalne na njenu površinu. Sada se može primetiti proces pomeranja magnetnih polova koji iznosi i po nekoliko kilometara godišnje. Godine 2003. položaj magnetnog pola bio je među ostrvima kraljice Elizabete - Kanada, a brzina pomeranja je između 9 i 40 km godišnje, u pravcu severozapada, a ono se pomera iz Kanade prema Sibiru.

  Slabljenje (kolaps) magnetnog polja Zemlje, koji štiti planetu i navodi mnoga živa bića tokom njihovih migracija, izgleda da je ozbiljno započeo pre oko 150 godina. Jačina polja već je dosta oslabila, a njegovo slabljenje se u poslednje vreme ubrzalo. To je povećalo debatu o tome da li predstoji obrtanje magnetnih polova Zemlje.
  Tokom ovog procesa, osnovno magnetno polje slabi, skoro do nestajanja, a potom se ponovo pojavljuje, ali sa obrnutim polaritetom. Nakon toga, busole će pokazivati na jug, umesto na sever, a mnoge druge stvari na planeti biće drugačije.
  U slučaju obrtanja polova, može doći i do havarija na dalekovodima, kvarova na satelitima, širenja ozonskih rupa, pojave polarnih svetlosti na ekvatoru, dezorijentacije ptica selica, riba i svih drugih životinja koje se za svoju navigaciju oslanjaju na magnetno polje.
  Bez obzira na moguća otkrića, naučnici smatraju da nema mesta panici. Čak i da je "preokret" polova neizbežan, proći će oko 2.000 godina dok se on ne dogodi.(?) Prethodni "obrt" na Zemlji se odigrao pre 780. 000 godina.(?)
  Realno vreme obrtanje polova nije bilo moguće pravilno izračunati ako su se proračuni radili bez sagledavanje kretanja planeta u svim pravcima oko Sunca, odnosno iznad i ispod njegove ekvatorijalne ravni. Postavljanje planeta u jednoj ravni nalik na ploču, moglo je dosta razvući vreme kada je stvarno došlo do promene magnetnih polova! U realnom trodimenzionalnom prostoru kretanje planeta, odnosno njihova promena položaja, mogla bi da izgleda znatno brže, pa bi i vreme mnogih događaja u tome prostoru bilo znatno kraće. A to znači da bi promene magnetnih polova bile znatno skorije i znatno brže. Iz toga sledi da bi moguće promene u kretanju planeta mogle usloviti brzu, a možda i naglu promenu magnetnih polova na Zemlji!
  Ovaj preokret, će svakako, znatno uticati na sva živa bića na Zemlji, a sa time i na ljude! Morske kornjače koriste nevidljiva magnetna polja za navigaciju po Atlantskom okeanu. Isto tako magnetne linije koriste ptice selice, lososi, kitovi, pčele, i druge životinje.

  Što se tiče same planete, magnetno polje, ili magnetosfera, štiti Zemlju od Sunčevih oluja i smrtonosnog kosmičkog zračenja. Magnetosfera obuhvata prostor od 60. 000 kilometara oko naše planete i ostavlja iza sebe rep nalik kometi. Oslabljeno magnetno polje, moglo bi da dovede do povećane radijacije na zemlji, usled čega bi se dodatno oslabio ozonski omotač, koji nas štiti od štetnog ultraljubičastog zračenja.
  Već sada je iznad Severnog pola i iznad Južne Afrike magnetno polje je toliko slabo, da izaziva oštećenja na satelitima koji se pojave na svojim putanjama iznad njih. Pojedini sateliti su, tokom preleta iznad tih tačaka, bivali znatno oštećeni Sunčevim zračenjem.(?)

NIKO NE ZNA ZAŠTO

  Definiše se da magnetno polje Zemlje nastaje duboko u Zemljinoj kori zbog obrtanja tečnog jezgra, koje je sačinjeno od metala i ova mehanička energija se pretvara u elektro-magnetizam. Tečno jezgro koje je sastavljeno od istopljenog metala u stvari predstavlja rotor koji se nalazi između polova prirodnog magneta. Tesla je ovaj prirodni moćni mehanizam shvatio i ostvario njegovu primenu u praksi. Zahvaljujući polovima i ovom tečnom jezgru postoji jedna moćna dinama koja omogućava obrtanje Zemlje i njeno kretanje po određenoj putanji u kosmosu. Ta putanja, je moćni koridor u Sunčevom sistemu, i to je samo jedan put od mnogih puteva u familiji planeta. To je put koji uspostavlja povezanost i komunikaciju sa celim kosmosom, a sve na principu analogije.
  Shvatanje da istopljeni metal u središtu planete određuje položaj magnetnih polova je deo istine, jer na njihov položaj kao i postojanje, sigurno utiče blizina drugih planeta kao i položaj u odnosu na Sunce. Središnji deo Zemlje promeniće svoj položaj upravo zbog uticaja drugih nebeskih tela! Sa time položaj i jačina magnetnih polova ne zavise mnogo od same Zemlje, već mnogo više oni zavise od položaja drugih nebeskih tela, kod kojih takođe u isto vreme nastaje izmena položaja njihovih magnetnih polova, kao i njihove jačine.
  Sa veličinom i masom koju imaju planete sigurno je da time one imaju određene količine energije. Njihova energija ne može ostati u njihovom posedu u trenucima kada su one dosta blizu, već je sigurno da neki njen deo prelazi sa jedne na drugu planetu, u zavisnosti od razlike u potencijalu koji one nose. Tako je osim gravitacije između planeta zastupljeno delovanje elektromagnetne sile. Ove sile se prenose putem najsitnijih delova materije u kojima su zastupljene slaba i jaka nuklearna sila. Po tome se može zaključiti da u materijalnom svetu koji je sačinjen od najmanjih čestica, do složenih zvezdanih sistema, postoji jedinsto i uzajamno mađudelovanje svih poznatih sila. Između ovih sila može da postoji samo simetrija i proporcija na osnovu kojih mogu da opstaju svi sistemi mikro i makro kosmosa.

  Smatra se da postoji prirodan proces tokom koga, glavno magnetno polje slabi, skoro do nestajanja, a potom se ponovo pojavljuje, ali sa obrnutim polaritetom.
  Niko ne zna zbog čega se periodično magnetni polovi na Zemlji obrću, ali neko smatra da uzroke treba tražiti u turbulentnim kretanjima tečnog gvožđa u Zemljinom jezgru.
  Mnogi se često vraćaju na ustaljeno mišljenje koje ne žele da koriguju ili dopune. Napred su navedeni razlozi zbog kojih magnetno polje slabi, pa se potom pojavljuje sa obrnutim polaritetom. To ne bi moglo da se dogodi, pa sa time nije moguće ni da se objasni ova promena, sve dok se položaji planeta shvataju i prikazuju u jednoj ravni. Međutim mnogo je lakše objasniti promene koje nastaju u magnetnim polovima ako se kretanje planeta prikaže sa realne tri dimenzije, a to znači u više pravaca van jedne ravni kretanja.
  Na ovaj način moguće je da se objasne i mnoge druge promene koje su se desile i koje se trenutno dešavaju na Zemlji, ali i na Suncu kao i na drugim planetama. One su uzajamno povezane i uslovljavaju ih iste sile koje postoje kako u mikro kosmosu tako i u makro kosmosu.

  Ovo utiče na one promene koje danas postoje u svetu? Te promene su kako klimatske tako i geološke na Zemlji, ali su jednako i astronomske, van površine planete. Ceo planetarni sistem je povezan i međusobno uslovljen svojim kretanjem i promenama koje iz toga nastaju. Dok sve te promene koje se dešavaju utiču na sav živi svet, pa i na ljude. Oni su izloženi i biće još više izloženi većim stradanjima, kako zbog zemljotresa usled pomeranja kontinetalnih ploča, tako i zbog klimatskih pomena, gde otopljavanje i suša mogu da utiču na smanjenje mogućnosti da se proizvede hrana, ili obezbedi voda za piće.

Početak stranice

Nazad   Uvod   Sledeća