GLAVNA STRANA

Uvod - Analogija
Slika kakvu nismo videli
Kopernikova revolucija
Gledali smo sa pogrešnog mesta
Višedimenzionalni prostor
Ekvatorijalna izbočina
Postoje i komete
Nastanak kometa
Sunčev sistem i nastanak kometa
Međuzvezdano poreklo kometa
Nemoguće orbite
"Pluton planete"
Kretanje planeta u obliku rozeta
PRECESIJA
Ledeno doba
Promena položaja polova
Menjanje magnetnih polova
PANGEA Prostiranje kopna
Analogija, Simetrija, Proporcija
GRAĐA ATOMA
Elektronski oblak
Analogija kretanja

cita


  POSTOJE I KOMETE  

  Teorija magline i teorija plime pokušavaju da objasne poreklo Sunčevog sistema, ali u svoje šeme ne uključuju i komete, kojih ima mnogo više nego planeta!
  Prolazeći pored Sunca, komete ne dobijaju nove repove, već se svaka od njih stalno troši! Logično je da se građa repova ne vraća u glavu komete, već se gubi u svemiru. Prema tome život kometa kao svetlećih tela mora biti ograničen. Ako Halejeva kometa sledi svoju sadašnju putanju još od poznog prekambrijskog doba (pre 940 - 615 miliona godina), onda je ona morala „dobiti i izgubiti“ osam miliona repova, što izgleda neverovatno! Sa time nameće se pitanje; kolika je zaista starost Sunčevog sistema? Po onome što nam komete kazuju, to ne mora biti neko veoma daleko vreme! Zato komete i imaju ogroman značaj u našim nastojanjima da otkrijemo istoriju Sunčevog sistema! Ukoliko se komete troše, nužno je da se i njihov broj smanjuje u Sunčevom sistemu. Zato nijedna kratkoperiodična kometa nije mogla sačuvati svoj rep od onih davnih vremena, koliko se to po geološkim periodima opisuje!
  Postoji mnogo sjajnih kratkoperiodičnih kometa. Da li to znači da su one stvorene ili nastale, u vreme kada su svi ostali članovi sistema, planete i sateliti, već bili na svojim mestima? Mnoge komete, kruže po veoma izduženim elipsama, ponekad i hiperbolama, oko našeg i njihovog Sunca.
  Nadalje u tekstu, biće navedene i novootkrivene planete koje imaju slične, veoma izdužene putanje. Nekima od kometa treba i čitavih 800 godina da načine jedan jedini krug oko Sunca. No postoje i planete kojima je potrebno možda i više hiljada godina, da bi ponovo prošle kroz Sunčev sistem. Primer za to su postojanje više planeta iza orbite Plutona, o kojima će još biti reči. Koliko su onda kruženja mogle da naprave one komete, sa periodom rotacije od skoro celog milenijuma, za ono vreme koje postoji u ljudskoj istoriji? Sigurno da one ne mogu postojati više miliona godina, jer bi se one odavno istrošile! Pominje se da su one nastale pre više milijardi godina, no onda je njihov nastanak, ali i samo postojanje, u tom vremenskom periodu apsolutno nemoguće!

  Komete koje postoje u kretanju oko Sunca, mogu biti sličan element koji postoji u mikrosvetu (atomu), a koji utiče na to da dolazi do usklađivanja (razmene) energije, kada elektroni prelaze sa jedne orbite na drugu. Sunčev sistem jeste mnogo složeniji atom nego što se to do sada prikazuje, pa su zato i komete slične na elektrone mnogo složenijih atoma, u kojima se oni prikazuju kao oblak oko jezgra. Po tome komete čine onaj deo makrokosmosa, gde one utiču na stabilnost sistema i enegrije, jer usklađuju delovanje sila između planeta. One su nosilac onog dela materije koji je potreban da se održi stabilnost sistema. A u Sunčevom sistemu ima mnogo više materije, pa sa tim i energije, u odnosu na onu koja postoji u atomima.

  Može se reći da komete jesu onaj deo materije koji je sličan materiji u atomu! To dolazi od toga što; U atomu nisu svi elementi od kojeg je on sačinjen, smešteni u putanjama (orbitama), koje elektroni mogu da imaju. U svakom prikazu složenijih atoma, njegova građa se sagledava kao oblak elektrona koji postoji oko jezgra. Ako oko jezgra atoma postoji oblak elektrona, onda po istoj analogiji možemo zaključiti i da se oko jezgra našeg planetarnog sistema (Sunca), nalazi oblak koji je sačinjen od planeta i kometa. U tome oblaku dominantnu građu čine upravo komete, koje kada bi se sakupile u gomili, imale bi veću masu od više planeta zajedno. Zato naš Sunčev sistem, po navedenoj analogiji, ima izgled mnogo većeg atoma, od onih atoma koji imaju jednostavnu građu.

nagib    nagib
  Prikaz oblaka elektrona u složenijem atomu. Po analogiji sličan oblak postoji oko Sunca, samo što građu ovog oblaka čine mnogo veći objekti u odnosu na elektrone. Ipak njihovo ponašanje se ispoljava na sličan, a možda i na isti način.

nagib

  Izgled atoma kojim se može opisati Sunčev sistem, postaje mnogo veći kada se njegovoj građi dodaju mnoge komete iz Ortovog oblaka i Kuiperovog pojasa! Uz to treba imati na umu da postoji sve više novootkrivenih nebeskih tela bližih ili daljih od Plutona koji se mogu svrstati u planete! Sigurno je da će se zbog toga broj planeta uvećati, a sa time se mora uvećati i građa Sunčevog sistema! U stvari neće se uvećati Sunčev sistem, koji je takav kakav je i bio pre mnogo hiljada godina, nego će se sa uvećanjem saznanja koja imamo o njegovoj građi, uvećavati istinski opis njegovog sastava!
  Iz toga sledi da će se uvećati i oblak planetarnih putanja. Njima se zatim moraju dodati oblaci iz kojeg potiču pojedine komete, isti oni u kojem se nalaze još milijarde drugih kometa i asteroida! Po tome je Sunčev sistem mnogo veći i proširuje se u prostoru mnogo dalje od orbite koju ima planeta Pluton, za koju se sve manje smatra da je poslednja planeta Sunčevog sistema. Zato je Sunčev sistem više nalik na atome koji su mnogo složeniji, kod kojih je njihov oblak elektrona mnogo veći za svaki elemenat koji ima veći maseni, odnosno redni broj u periodnom sistemu elemenata. Bitno je shvatiti da; Komete grade i čine takav, po mnogo čemu sličan oblak, koji postoji u građi svakog složenijeg atoma! Komete su po tome slične oblaku elektrona koji postoji oko jezgra nekog složenijeg atoma. To se delom može opisati i prikazati kroz teorije o nastanku kometa.

Nazad   Uvod   Sledeća



 


ANALOGIJA
Svi naslovi (PDF)

Dobar Link

Page Rank Check